Посебни стандарди за акредитацију

Чланови Комисије за акредитацију и проверу квалитета упозорили су да ниједна високошколска установа није добила дозволу да држи наставу и спроводи студијски програм изван свог седишта.

То важи и за недавно отворена два одељења нишког Универзитета у Медвеђи, рекла је члан комисије Вера Дондур на конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати трогодишњег рада.

"Да би установа била универзитет мора да има минимално три акредитована студијска програма докторских студија у три различита поља", рекла је Дондур.

Разлог за то је недостатак посебних стандарда за акредитацију одељења које треба да донесе Национални савет за високо образовање након сагледавања потреба, речено је на конференцији, с које су чланови комисије упутили упозорење студентима уписаним у таква одељења.

Чланови комисије су упозорили да је број пристиглих пријава за акредитацију одељења много мањи од стања на терену, што значи да за добар део постојећих одељења акредитација није ни тражена.

Током акредитације, установама је највише проблема у испуњавању стандарда представљао недостатак простора, мањак кадрова и то пре свега за одржавање докторских студија, посебно код млађих приватних факултета.

У току је пети, последњи циклус акредитације, који треба да се заврши до краја новембра или током децембра, а до сада је акредитовано 85 одсто установа и 83 одсто студијских програма, речено је новинарима.

Под актом упозорења још је девет одсто установа и 14 студијских програма, док је шест процената установа и три одсто програма одбијено.

Акредитовано седам универзитета

У прва четири циклуса акредитовано је седам универзитета, Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет Сингидунум.

На почетку акредитације, пре три године, у високошколским установама радило је 6.200 професора, а сада их је нешто више од 7.400, број асистената повећао се за 1.000 и тренутно их је око 5.400, док је у истом периоду највише порастао број студената, са 164.000 на више од 216.000.

До сада је пријављено 230 високошколских установа и 1.681 студијски програм, комисија на пролеће треба да почне рад на спољашњој провери квалитета акредитованих установа и програма, односно контролисаће да ли се установе придржавају акредитационих одлука.

Најављено је да се ускоро могу очекивати измене Закона о високом образовању, којима ће бити регулисана екстерна провера квалитета и консквенце за непоступање по захтевима.

Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић, реагујући на недавну иницијативу за ревизију процеса акредитације, истакао је да таквој иницијативи нема места.

Питање ревизије акредитационих одлука ни суштински ни формално нема смисла, комисија је доследно урадила свој посао, рекао је Станковић.