Неопходна помоћ повратницима

Готово трећина повратника, враћа се у земље Западне Европе, јер не успевају да реше егзистенцијалне проблеме у Србији. Иако је држава усвојила стратегију и акционе планове за њихову интеграцију, без финансијске помоћи, тешко успева да им помогне.

Колико се тачно људи, у процесу реадмисије, вратило у Србију из западноевропских земаља, нема прецизних података. Процењује се да је, од 2003. године до данас, што принудно, што добровољно, у земљу стигло између 25 и 28 хиљада људи.

Готово трећина повратника, враћа се у земље западне Европе, јер не успевају да реше егзистенцијалне проблеме у Србији. Иако је држава усвојила стратегију и акционе планове за њихову интеграцију, упркос свим напорима, без финансијске помоћи, тешко успева да им помогне.

У потрази за послом и бољим животом четворочлана породица Селимовић напустила је Србију пре скоро 30 година. Живели су најпре у Хрватској одакле су због рата 1991. године отишли у Немачку. Пре две године у процесу реадмисије присилно су враћени у Србију.

"Нама је било у интересу да се вратимо у Хртватску. Одакле сам дошао тамо хоћу да се вратим. У Србији ме чекају црни дани. Већ две године ништа нисам добио. Људи добијају намирнице. Ја сам на улици био осам месеци. Да ли сам ја човек друге класе", запитао се Мефаил Селимовић.

Током две године боравка у Србији, успели су да изваде само лична документа. Покуцали су, кажу, на многа врата, али конкретну помоћ, ни од кога нису добили. Данас живе у трошној кући, без сталног запослења и, како кажу, без наде.

Према потписаном споразуму о реадмисији, државе западне Европе обавезале су се да помогну интеграцију повратника. Та помоћ је, међутим до сада стизала само кроз појединачне пројекте.

"Без помоћи земаља Европске уније и земаља Западне Европе не можемо спровести интеграцију повратника. Немамо ресурсе ни средства", рекао је Зоран Пањковић из Министарства за људска и мањинска права.

Он каже да, без обзира што постоји стратегија и акциони планови, они су мртво слово на папиру када не постоје средстава. 

Упис деце у школе и прибављање личних докумената проблеми су који се лакше решавају. Наредне године држава ће пред земље ЕУ изаћи са конкретним захтевима, подацима о броју повратника и њиховим потребама.

Тада ће, очекују надлежни, бити могуће решити проблем запошљавања и стамбеног збрињавања повратника. 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 17. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње