Неопходна помоћ повратницима

Колико се тачно људи, у процесу реадмисије, вратило у Србију из западноевропских земаља, нема прецизних података. Процењује се да је, од 2003. године до данас, што принудно, што добровољно, у земљу стигло између 25 и 28 хиљада људи.

Готово трећина повратника, враћа се у земље западне Европе, јер не успевају да реше егзистенцијалне проблеме у Србији. Иако је држава усвојила стратегију и акционе планове за њихову интеграцију, упркос свим напорима, без финансијске помоћи, тешко успева да им помогне.

У потрази за послом и бољим животом четворочлана породица Селимовић напустила је Србију пре скоро 30 година. Живели су најпре у Хрватској одакле су због рата 1991. године отишли у Немачку. Пре две године у процесу реадмисије присилно су враћени у Србију.

"Нама је било у интересу да се вратимо у Хртватску. Одакле сам дошао тамо хоћу да се вратим. У Србији ме чекају црни дани. Већ две године ништа нисам добио. Људи добијају намирнице. Ја сам на улици био осам месеци. Да ли сам ја човек друге класе", запитао се Мефаил Селимовић.

Током две године боравка у Србији, успели су да изваде само лична документа. Покуцали су, кажу, на многа врата, али конкретну помоћ, ни од кога нису добили. Данас живе у трошној кући, без сталног запослења и, како кажу, без наде.

Према потписаном споразуму о реадмисији, државе западне Европе обавезале су се да помогну интеграцију повратника. Та помоћ је, међутим до сада стизала само кроз појединачне пројекте.

"Без помоћи земаља Европске уније и земаља Западне Европе не можемо спровести интеграцију повратника. Немамо ресурсе ни средства", рекао је Зоран Пањковић из Министарства за људска и мањинска права.

Он каже да, без обзира што постоји стратегија и акциони планови, они су мртво слово на папиру када не постоје средстава. 

Упис деце у школе и прибављање личних докумената проблеми су који се лакше решавају. Наредне године држава ће пред земље ЕУ изаћи са конкретним захтевима, подацима о броју повратника и њиховим потребама.

Тада ће, очекују надлежни, бити могуће решити проблем запошљавања и стамбеног збрињавања повратника.