Времеплов (13. новембар)

На данашњиа дан 1899. године умро Анастас Јовановић, графичар, сликар и први српски фотограф.  Јовановић је штампарски занат учио у Београду, а бакрорез и цртање на Академији Свете Ане у Бечу. У свет уметности закорачио је радећи слова азбуке за српски буквар, штампан у Крагујевцу 1838. године. Његов радознали и предузимљиви дух огледао се и на илустрацијама књига, нацртима диплома и одликовања. Бавио се дагеротипијом - најстаријом фотографском техником, али најзначајнији радови у тој области нису сачувани. Јовановићев опус фотографије и литографије представља незаобилазну уметничку и документарну тековину за проучавање српске историје 19. века. Пројекат "Српски споменици" чине 4 мапе оригиналних литографија са серијом портрета историјских личности и догађаја. Израдио је прве стереофотографије о Београду и Бечу. У Србију је из Беча донео прву модерну камеру. Већ 1846. године имао је трећу фото-камеру у свету, којом је снимао талботипије - фото-негативе на папиру. Написао је "Аутобиографију", изузетно значајну за проучавање Београда у време владавине Обреновића, на чијем је двору био управитељ, али и лични пријатељ кнеза Михаила.

Италијански филмски глумац и редитељ Виторио де Сика умро је 13. новембра 1974. године. Виторио де Сика је почео да се бави глумом још за време Првог светског рата у аматерској дружини, која је забављала рањенике у болницама, а филмски деби је имао у немом филму  "Процес Клемансо". Од 1923. године придружио се трупи чувене Татјане Павлове и наредних десетак година посветио се позоришту. Тридесетих година прелази на филм као глумац, а потом и као редитељ. На почетку редитељске каријере, де Сика је створио своја најбоља дела. Филм "Шуша" снима 1946. године утирући пут неореализму - новом стилу италијанске кинематографије, који ће одјекнути у свету. Снимио је ремек-дела неореализма и стекао светску славу филмовима: "Крадљивац бицикла", "Чистачи ципела", "Чудо у Милану", "Умберто Д",  "Напуљско злато",  "Догађај у Монте Карлу", "Јуче, данас, сутра", "Ћоћара" и "Врт Финци Континија". У својој уметничкој каријери остварио је 31 филмску режију, а режирао је и у позоришту. Играо је преко 140 улога на филму  и у  театру. Четири пута је награђиван "Оскар"-ом за филм са неенглеског језичког подручја.

1813. - Рођен Петар Други Петровић Његош, црногорски владика, владар и књижевник
(Његуши, 13. 11. 1813 - Цетиње, 31. 10. 1851)

1831. - Рођен Џејмс Клерк Максвел, британски физичар
(Единбург, 13. 11. 1831 - Кембриџ, 05. 11. 1879)

1868. - Умро Ђоакино Росини, италијански композитор
(Песаро, 29. 02. 1792 - Париз, 13. 11. 1868)

1871. - Рођен Владислав Рибникар, новинар, покретач и уредник листа "Политика"
(Трстеник, 13. 11. 1871 - Рожај планина 01. 09. 1914)

1903. - Умро Камиј Писаро, француски сликар и графичар
(Сен Томас, 10. 07. 1830 - Париз, 13. 11. 1903)

1943. - Рођена Катарина Карађорђевић, принцеза
(Атина, 13. 11. 1943)

1965. - Умро Владимир Петковић, археолог и историчар уметности, професор Филозофског факултета, управник Народног музеја у Београду, академик
(Велико Орашје, 30. 09. 1874 - Београд, 13. 11. 1965)

1980. - Рођен Милош Вујанић, кошаркаш, репрезентативац
(Лозница, 13. 11. 1980)

1986. - Умро Димитрије Вученов, књижевник, књижевни историчар, критичар и преводилац
(Вуковар, 30. 10. 1911 - Београд, 13. 11. 1986)

1998. - Умро Слободан Џунић, књижевник, уредник Радио Београда
(Темска, 28. 11. 1921 - Београд, 13. 11. 1998)

2000. - Динар престао да буде званично платежно средство у Црној Гори   

2004. - Умро Бошко Ђукић, новинар, дописник "Гласа Америке" из Црне Горе
(Мојковац - Београд, 13. 11. 2004)

2004. - Умро Емир Смајић, новинар ТАЊУГ-а
(Травник, 1943 - Београд, 13. 11. 2004)

2007. - Умро Бранко Милиновић, адвокат, хуманиста и добротвор
(Брчко, 07. 04. 1910 - Лос Анђелес, 13. 11. 2007)