Односи у региону подстицај и кочница ка ЕУ

Члан Савета Игманске иницијативе Живорад Ковачевић оценио је у Београду да су односи у региону бољи него што су били, али да су још далеко од тога какви би требало да буду, па су самим тим и подстицај и кочница на путу ка ЕУ.

"Међусобни односи земаља у региону су и подстицај на путу ка ЕУ у мери у којој напредују и кочница због тога што нису још добри", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је на конференцији за новинаре у Медија центру истакао да сви у региону морамо да развијемо јаку свест о томе да смо сви у истом чамцу и да нема стабилности региона без стабилности земаља које га чине.

Неопходно залагање по питању беле шенгенске листе

Према његовим речима, тешкоће које је Хрватска имала у приступним преговорима са ЕУ због блокаде Словеније успориле су напредовање целог региона ка ЕУ и нагласио да је потребно регионално залагање и по питању "беле шенгенске листе", односно да се помогне БиХ да и она што пре дође на њу.

У том смислу, копредседник Игманске иницијативе за Србију Александар Попов рекао је да је поред приоритета да све земље региона буду у систему визне либерализације, за ту иницијативу веома је важно и да дође до трајне суспензије визног режима Србије и Хрватске.

Копредседник Игманске иницијативе за Хрватску Зоран Пусић навео је да је Хрватска у спору са Словенијом на тежак начин научила лекцију да не блокира друге државе региона на путу ка ЕУ, и нагласио да ће у том смислу Хрватска осталим земљама помоћи јер ће и свака држава појединачно напредовати ако цео регион буде напредовао.

Десет година Игманске иницијативе

Попов је подсетио да ће за неколико месеци бити обележено 10 година постојања Игманске иницијативе и додао да је свако у тој регионалној иницијативи "на почетку сматран у својој земљи издајником јер је пружао руку пријатељства онима који су сматрани непријатељима у периоду када је на простору Западног Балкана био веома јак језик мржње".

Ковачевић је навео да су највећи успеси те иницијативе у последњих 10 година били суспензија визног режима између Хрватске и Србије, низ билатералних споразума и 10-ак трогулова сарадње на подручјима захваћеним ратовима, пре свега у дубровачком региону између Дубровника, Херцег Новог и Требиња.

Ковачевић је додао да су међусобни односи управо још оптерећени нерешеним питањима ратног наслеђа, у које спадају и питање избеглица, прогнаних, као и незавршена сукцесија и границе, али су уздрмани и проглашењем независности Косова.

Косово признале највеће светске силе  

Оценио је да Србија "не сме" да процењује међусобне регионалне односе на основу косовског питања јер су са једне стране "Косово признале највеће светске силе и нереално је очекивати да ће оне променити мишљење каква год да буде одлука Међународног суда правде, као што ни Србија неће променити своје мишљење", а са друге стране, "после великих притисака, признале су га и све земље региона, осим БиХ".

"Треба онемогућити да питање Косова буде регионална јабука раздора и не доводити у питање ничији основни став, односно прихватити Бајденову изјаву током посете Србији 'слажемо се да се не слажемо'", навео је Ковачевић.

Када се ради о ситуацији у БиХ, копредседник Игманске иницијативе за БиХ Вехид Шехић рекао је да је "међу обичним људима у БиХ далеко позитивнија клима него међу политичарима" и оценио да је присуство међународне заједнице и војно присуство и даље потребно "политичкој недоношчади у БиХ".

Додао је да није против специјалних веза, на пример између РС и Србије, али да је "против негирања суверенитета БиХ" што, по његовим речима, "раде неке снаге у Србији".

Игманска иницијатива окупља више од 140 невладиних организација из Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе, а циљ јој је нормализација односа у региону, очување људских права и развој сарадње у области политике, економије и културе.