Српски мед и трутови

Мед је сладак, здрав и има високу цену. Али како чаша меда иште чашу жучи, тако и пчелари осећају горак укус несигурног пласмана производа, а од крађе кошница и тровања пчела не могу чак ни да се осигурају. Саши Грубићу нестало је 30 пчелињих друштава.

"Најмања штета је 150 евра по друштву, ако не рачунате свој рад. Изгубио сам и друштво и приход од следеће године. Пријавио сам надлежној полицији са тог подручја. Наравно, после тога ништа није било, нико ми штету нeће надокнадити", каже пчелар и ветеринар Саша Грубић.

И за тровање пчела, углавном, кажу пчелари, нико не одговара. Само пре неколико дана запрашивање амброзије испразнило је око 1.000 кошница у околини Бачке Тополе.

"Пчела се жива распада. То је толико токсично да не знају куда ће, падају. Могу мислити колико је пчела страдало док нису дошле до кошница", прича Радомир Ивковић из Удружења пчелара "Бачка Топола".

Ако успеју да сачувају пчелињаке пуне и здраве, остаје им да дођу до купаца и извоза. Само Европска унија произведе око 250.000 тона годишње, а увезе готово још толико.

"Највећи проблем пчелара у Србији је присуство великог броја фалсификата меда на тржишту. Влада је препознала, формирала штаб који се тиме бави, резултати су значајни, али далеко од оног коначног циља да фалсификата више не буде", каже Родољуб Живановић из Савеза пчеларских организација Србије.

"Ту велики део треба да ураде сами пчелари, да се организују, да покушају да заштите своје производе и све. Министарство може путем своје пољопривредне инспекције да контролише пчелиње производе на тржишту и да кажњава оне који стављају фалсификоване производе на тржиште", каже саветник министра пољопривреде Радивој Надлачки.

Од меда је ипак важније што пчела опрашује 60 одсто биљног покривача на земљи, кажу пчелари.

Највећу корист од опрашивања имају пољопривредници чије су њиве и воћњаци у близини кошница. Род им је већи и квалитетнији, а профит се мери стотинама евра.

Држава пчеларство помаже са 720 динара по кошници, органску производњу са 1.008 динара, а субвенционише куповину пчеларске опреме од 50 до 65 одсто. Пчелари позивају на још обухватнији приступ, као што је, између осталог, формирање сектора у оквиру Министарства и враћање пчеларства као једног од образовних смерова у школе.