Паповић: Србија је депонија за робу из ЕУ

Исте намирнице и производи као и нама, сервирају се и Мађарској, Словачкој, Пољској, као и свим земљама које су прикључене Европској унији 2004. године и касније. Зато је премијер Словачке Роберт Фицо дао Европској комисији рок до јесени да почне да решава проблем различитог састава истих намирница и производа и запретио да би Словачка могла да уведе једнострани ембарго и повуче намирнице Западне Европе из словачких ресторана.

Горан Паповић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да Србија има много већих проблема од земаља Вишеградске групе по питању робе која се увози из ЕУ. 

"Ако чланице Вишеградске групе кажу за себе да су канта за ђубре Европске уније, ми смо онда депонија", истиче Паповић. 

Објашњава да се роба различитог квалитета и састава, а исте амбалаже препознаје по декларацији. 

"Кад погледате декларацију видећете да је та роба из погона који су отворени у Пољској, Чешкој, Мађарској и имате код нас на тржишту производе који долазе и из Пољске и из Чешке. Ми масовно то купујемо. Када потрошачи виде да на декларацији пише упутство или састав на српском језику или хрватском, македонском, онда знајте да је та роба за трећу земљу. Где је декларација на немачком, енглеском, француском, шпанском, онда знајте да роба долази из матичних погона", објашњава Паповић. 

Напомиње да квалитет робе која долази у Србију контролише само једна или две особе.

"Ми смо одавно рекли да такав начин контроле да неко одлучује о нечему отвара широм врата за мито и корупцију, јер не могу једна или две особе да одлучују шта је за нас у Србији најбоље. Велики је притисак увозничког лобија и произвођача. Много од тих произвођача, номинални произвођачи који се налазе у Белгији, Холандији, Француској имају веће буџете него што је буџет Србије и већи буџет него што имају и Мађарска, Чешка, Словачка", каже Паповић. 

Додаје да ни Европа није имуна на те притиске.

"Европска комисија је донела одлуку пре две године да не сме бити дискриминације потрошача по било ком основу, па ће номинални произвођачи морати исте производе да пласирају на тржиште овде. Али ако ви вашим правилником регулишете да је то дозвољено, ако су правилници о квалитету такви да ви не можете никог да најурите са овог тржишта, онда се поставља питање чему све то", сматра Паповић. 

Каже да у Србији не постоји лабораторија која би могла да детектује да ли је у сиру млечна масноћа или масноћа биљака, већ да су неке анализе морале да се раде у Француској или Немачкој. 

"Ми немамо ни техничке ни кадровске могућности да се тако нешто уради. Да бисте нешто тако могли да урадите морате да имате акредитовану методу, акредитација није прошла и не постоји још референтна лабораторија", напомиње Паповић. 

Каже да су у тој лабораторији требали да раде стручњаци, доктори наука за 25.000 динара и да је то била чиста утопија. 

Напомиње да је највећи проблем са кварењем хране на тржницама.