Најбољи математичар поручује: Битни су рад и воља

У Математичку гимназију Јован је дошао у седмом разреду, да би се као гимназијалац нашао у менторском одељењу школе. Тренирао је фудбал и шах, а сада је математика приоритет.

"То одељење је прилично добро и тамо се углавном бирају деца – двадесетак најбољих ученика из физике, информатике и математике. Ушао сам у свет математике са четири-пет година. Први пут сам учествовао на такмичењима када сам био трећи разред – прво на општинском, па у четвртом сам имао сто поена на градском, па у петом на градском, а онда су већ постојала и државна и тако сам полако напредовао", прича Јован Торомановић.

И онда је наставио да ниже медаље на домаћим и међународним такмичењима, из математике и шаха, све до Купа Математичке гимназије где је понео и титулу најбољег математичара за ученике узраста до шеснает година.

"Што се тиче физике, ту баш нисам био сигуран да ћу да освојим златну медаљу, а из математике сам се стварно надао и успео сам", каже Јован.

Објашњава нам како треба учити математику.

"Прво, битан је рад. Битни су наставници, углавном је доста битно у каквом је окружењу неко и да ли се ту вреднује математика, као што се, наравно, код мене вреднује. И битно је колико се школа труди да неко заволи математику, а код нас се, као што знате, директор и читава школа баш труде. Наравно, важно је да тај неко има вољу да научи математику", истиче Јован.

Са најбољим ученицима српске математичке олимпијаде боравио је у кампу у Вршцу. Нада се да ће следеће године ући у национални тим и учествовати на међународним олимпијадама. Планира и да студира на неком америчком универзитету, али да се по завршетку студија врати у земљу.