Повратак моста на Жепи

Андрић га је срео и заволео на једном другом месту, тамо где га је творац и поставио – на ушћу Жепе у Дрину, на путу ка стамболског друму. Пола века касније, мост је усамљен, камен по камен растављен и опет састављен неколико километара узводно. Легенде о настанку упреле су се у четири века његовог каменог живота, а лепота којом зрачи, још их подстиче.

"Подизање овог моста доводи се у везу са чувеним мостом Мехмед паше Соколовића у Вишеграду и претпоставља се да га је саградоо ученик Мимара Синана, који је желео у то време да надмаши свог учитеља. По другој легенди, везир Јусуф, који је рођен у овим крајевима, ангажовао је италијанског градитеља, коме је поверена изградња овог моста", објашњава Предраг Ујић, директор ТО Рогатица.

И док мост у Вишеграду плени величином и стилском перфекцијом, мостарски елеганцијом, овај, иако мањих димензија, сав од једног лука, осваја снагом и лепотом, пропет између стрмих, готово вертикалних литица клисуре.

Ко год да га је пројектовао и градио, створио је дело достојно чувене ћуприје у Вишеграду. Мост на Жепи сматра се једним од најлепших и најелегантнијих остварења те врсте у Босни и Херцеговини. Судећи по смелости конструкције, његов градитељ је завршио највише школе и савршено савладао градитељско умеће свог времена.

Вештини средњовековних градитеља нису, изгледа, дорасли они који су излили ослонце новог станишта моста, седамдесетих година прошлог века, па се један стуб улегао и изазвао напрснуће лука.

Ипак, америчка амбасада је прошле године обезбедила око 62.000 долара за његову санацију, коју спроводи Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине. Тако је овај мост избегао судбину оног затрпаног, крај слапова Жепе, не баш тако монументалног, али још једног древног и вредног сведока прошлости овог краја.