Зашто судски процеси застаревају и ко је за то одговоран?

Српске судије у претходној години решиле су скоро три милиона предмета. Завршено је милион предмета старијих од две године, међу њима и најдужи процес вођен пред српским судовима који је трајао 36 година. Многи случајеви се, међутим, заврше ослобађајућом пресудом, због застарелости.

Застара је реч која се често употребљава када се говори поступцима у српском правосуђу. Прошло је тачно 10 година од када је Дарко Шарић приложио лажна документа на основу којих су му хрватски органи издали пасош. Тако за једно од три дела фалсификовања докумената, Шарић неће одговарати, потврдио је за РТС његов адвокат.

Пре две године, Станко Суботић Цане ослобођен је оптужби за шверц цигарета 1995. и 1996. године. Случај застарео. Исти повод за ослобађајућу пресуду и годину раније у случају Сретена Јоцића и бившег директора Управе царина Михаља Кертеса, који је, према оптужници, износио државни новац на Кипар. Застарелост кривичног гоњења Јездимира Васиљевића.

Застара и у случају Мире Марковић и Марка Марка Милошевића. Прошле године, застарео је и поступак извлажења новца из "Мобтела".

Због апсолутне застарелости ослобођени су и лекари у случају "Децедра", али и владика Пахомије за сексуално злостављање четворице дечака.

Неефикасно вођење поступка са једне и злоупотреба права на одбрану са друге стране. То је најчешћи механизам за одуговлачење процеса, кажу правници.

"Затрпавање суда великом документацијом, захтевање изузећа судија или тужиоца у поступку које није основано, немамо рок колико би истрага требало да траје па неке истраге трају годинама", каже Милена Васић из Комитета правника за људска права.

Тужиоци не виде разлог за критике да се поступци намерно одуговлаче. Дуготрајно вођење кривичних процеса, признају, јесте проблем. 

"Оно што је хронични проблем српског правосуђа, првенствено тужилаштва јесте то да ми немамо довољно капацитета у смислу броја заменика јавних тужилаца с обзиром да смо преузели обавезу тужилачке истраге, а да у међувремену нисмо добили значајно повећање броја људи", каже Светлана Ненадић из Удружења тужилаца Србије.

Према њеним речима, проблема има и у вези са Закоником о кривичном поступу у делу где тужилац не може на ефикасан начин да руководи радом полиције.

А, то што је јавност понекад разочарана исходом предмета, Тужилац за организовани криминал Младен Ненадић приписује закључивању на основу нетачних информација које могу да прочитају или виде у појединим медијима. Поручује да ни његове колеге у Тужилаштву, ни он - не реагују на притиске.

"Наравно да сви притисци и преко медија и притисци јавности имају одјека и у Тужилаштву, али ми се на њих не осврћемо, него радимо свој посао и тај предмет водимо до краја", каже Ненадић.

Европска судска пракса познаје и механизам да се одуговлачење спречи - списак предмета и аларм када су пред застаром. у Србији нема ни списка ни аларма. Да има, међу многим, предметима, звонио би, на пример, и за паљење америчке амбасаде 2008. године. Тај случај застарева почетком 2018. године.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 19. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије