Ризик од сиромаштва, млади и вишечлане породице најугроженији

Високи датум у месецу сваки четврти грађанин дочекује са мањком у новчанику. Анкете показују да многи људи морају да раде и по два посла како би саставили крај с крајем, да су режије велике, а да је веома тешко ако у породици имају студента или ђака.

Иако, тренутно, успевају да преживе месец – непредвиђена околност, попут губитка посла, гурнула би у сиромаштво 25,5 одсто људи. Угрожени су млади, незапослени, али и сваки трећи самозапослени. Изненадни трошак не би поднела свака друга породица са троје или више деце. Побољшања готово да нема, већ четврту годину заредом.

"Неке ставке попут учесталости конзумирања рибе, меса или годишњи одмор или загревање стана... Ту видимо нека побољшања. То су изузетно благи помаци", каже Иван Секуловић из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Стандард грађана открива методологија истраживања – појединац са месечним примањима од 15.000 динара не сматра се сиромашним. Као ни четворочлана породица са око 32.000 месечно.

"Шта може једна породица са двоје деце, са 250 евра месечно? Вероватно може, пробао сам и да израчунам и на минимуму – да, ако имају две сијалице, греју само једну просторију, хране се врло неквалитетно, немају да плате деци ни екскурзију ни неке ствари за школу, могли бисмо да кажемо да саставе крај с крајем", каже социолог Слободан Цвејић.

Док су сиромашни све сиромашнији, богати су све богатији. Тако, петина најбогатијих располаже са готово 10 пута више новца од петине најсиромашнијих. У развијенијим европским земљама разлика је испод четири. Шта су последице?

"Губите један друштвени слој који је од виталног значаја за продукцију демократског друштва. Исто тако ови подаци говоре да ми у великој мери урушавамо своје људске ресурсе. У оваквој неједнакости и сиромаштву не могу да се развијају исправни, добри механизми који ће донети раст и наш ће економски раст зависити стално од спољних чинилаца", каже Цвејић.

Зато је борба против сиромаштва изазов за сваку владу. Повећање минималне цене рада и стабилнија социјална давања, у претходних годину дана – позитивне су мере, не и довољне.

"Документи које припремамо, попут реформе политике за запошљавање и социјалне политике, посебну пажњу посвећују томе да се улаже у развој, у друштвени развој, у рурална подручја, као и у запошљавање младих, будући да је категорија од 18. до 24. године најугроженија, како су подаци показали", истакао је Иван Секуловић.

Ризик од сиромаштва мери се у 34 европске земље. Србија, према подацима Евростата, предњачи, док су у најмањем ризику грађани Чешке, Исланда, Словачке, Холандије.