Новинарска удружења: Пресуде медијима - драконске, поступци аутоматизовани

На конференцији у Прес центру УНС-а у Београду о недавном кажњавању Радија 021 и судској пракси у споровима с медијима, учествовали су представници тог радија, као и Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружење новинара Србије (НУНС), Независног друштво новинара Војводине (НДНВ), Локал преса (ЛП) и Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ).

Главни уредник Радија 021 Слободан Крајновић рекао је да је казна изречена Радију 021 у две пресуде "драконска", да су уложили жалбе на пресуде, изразивши наду да ће висина досуђеног износа бити умањена после жалбе.

"Судије у неким случајевима не препознају праву природу медија и не одређују висине накнада у односу на све чињенице у неком процесу", рекао је он.

Судије Вишег суда у Београду казнили су 25. јануара у две пресуде Радио 021 из Новог Сада са 780.000 динара, а пресуду је донео судија Слободан Керановић, јавности познат и по процесу против недељника НИН.

За неовлашћене објаве фотографије, за коју је портал 021 имао усмену сагласност дописнице Курира из Новог Сада, Радио 021 је кажњен са 164.000 динара, што са судским трошковима износи око 250.000 динара.

За истраживачки текст о полицајцима који раде као приватно обезбеђење у новосадским клубовима, по тужби два полицајца чија имена нису наведена у тексту, већ су се у њему препознали, суд је 021 казнио са максималних 400.000 динара, што укључујући судске трошкове укупно износи 535.000 динара.

Адвокат Радија 021 Милош Стојковић рекао је да се чини да су судски поступци постали аутоматизовани, да изостаје аналитички однос судије према конкретним случајевима, да се различите ситуација стављају у исти кош и пропуштају кроз филтер аутоматизованих накнада и да се изричу унификоване пресуде.

Он је додао да би судије морале да воде рачуна о висинама казни које изричу локалним медијима, који су често пред банкротом.

Генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић казао је да је НУНС стао на страну Радија 021 којем је суд изрекао неодмерену пресуду и додао да се таквим пресудама угрожава слобода медија.

Он је рекао да би требало утврдити заједнички механизам у вези с ауторским правима како би се избегли скупи судски поступци и непримерене казне.

"Механизам регулације би био бољи од судских пракси него улазак у судске спорове који су скупи, исцрпљују медије и онога ко подноси тужбу. Хајде да покушамо да у медијској заједници нађемо механизам којим бисмо предупредили овакву судску праксу", рекао је Раковић.

Председник НДНВ-а Недим Сејдиновић рекао је да ако судски процеси против медија и новинарских удружења не узмимају у обзир реалне финансијске координате и разлику између великих и локалних медија могу се претворити у озбиљан притисак на медије.

Сејдиновић је изнео податак који је НДНВ добио и према којем је Виши суд у Београду од 2014. до краја 2016. године водио 1.326 поступака по Закону о јавном инфоримсању и Закон о ауторским правима.

Председница Управног одбора Локал преса Зорица Вишњић рекла је да у Србији већ десет година наочиглед јавности траје системско пропадање локалних медија.

"Медији који су преживели тајкунске и партијске приватизације тешко да ће преживети судску праску", оценила је она и додала да већина локалних медија не може ни да приушти адвоката због чега је неопходно разговарати о саморегулацији.

Председник АНЕМ-а Милорад Тадић рекао је да у наредном периоду треба иницирати разговоре посвећене локалним медијима, које би требало едуковати о томе шта могу и шта не могу користити како би се предупредили судски процеси.

Он је критиковао судске пресуде изречене локалним медијима, као и медијске законе донесене пре две године који како каже "нису дотакли сферу онлајн медија".

Судија Апелационог суда у Београду Драгица Попеску поручила је представницима новинарских и медијских удружења да судовима треба да предочавају проблеме у вези са сваким конкретним поступком.

"Морате сигнализирати проблем суду. За сваку ситуацију би требало контактирати одељење судске праксе", рекла је она.