Туђа несрећа карта у рукама лажних хуманитараца

Са фотографијом детета, лажном документацијом и причом о тешкој болести за коју лек постоји само у иностранству, наводни хуманитарци траже новчану помоћ од грађана на улици, у тржним центрима, долазе на кућне адресе.

"Ти људи су изузетно дрски и користе буквално ту нашу осетљивост на туђу бол. Ја имам дете које има велике здравствене проблеме, које је ишло у иностранство на операције, за које су се организовале акције и знам како то функционише", каже повремена хранитељица Марина Митровић.

Недавно су од Горјане и њених комшија, тражили прилог у име Друштва за дечију и церебралну парализу Новог Београда.

"Нашли сте мени рекох да звоните на врата, ја сам председник друштва за церебралну и дечју парализу, срам вас било рекох, сад ћу да зовем полицију. Звала сам је неколико пута и полицију и они мени кажу, 'а да их задржите?'. Како да их задржим да их пустим у кућу, 'изволите седите да попијете кафу а ја идем да зовем полицију да дође да вас ухапси'", обајшњава Горјана Гордић из Организације "ТАЛОС".

Без одобрења полиције, свако сакупљање добровољних прилога третира се као ремећење јавног реда и мира. Казне су новчане, од 10.000 до 50.000 динара или рад у јавном интересу. Прошле године полиција је привела њих 70.

"У претходном периоду имамо одређени ниво организованости, односно да је у неовлашћеном прикупљану добровољних прилога укључено више лица, тј. имају организатора који се не појављује на самом месту прикупљања прилога већ са стране руководи", каже Иван Цвијовић из ПУ за Град Београд.

Због лажних хуманитараца грађани понекад сумњају у искреност чак и оних којима је помоћ заиста потребна. Колико год држава и друштво помагали угроженима, на хуманост грађана у тешким ситуацијама увек се рачуна.

"Увек ће бити оних којима држава не може да помогне. И са тог аспекта је потребно да постоје кредибилне хуманитарне фондације којима људи верују и кроз које могу да помогну онима којима желе да помогну", истиче Александар Шапић из хуманитарне фондације "Буди хуман".

Каже да је суштина у транспарентности, у отворености података до којих људи могу да дођу и да знају да новац заиста заврши тамо где треба.

Било је и случајева интернет преваре, када је злоупотребљено име хуманитарне организације. За отварање лажних профила или веб налога, кажу познаваоци, довољно је минимално техничко знање. По Кривичном законику, такво дело, гони се по приватној тужби.