Како ученици чувају сећање на Холокауст

"Трчали смо колико смо могли, а Љотићевци су се кретали опрезно и били су спорији. Мислим да су били сигурни да им не можемо побећи", читао је Лазар Стевић сећање Александра Ајзингера, тада дванаестогодишњака, који је са мајком побегао из логора "Бањица".

Преживео је кријући се код праведника у Источној Србији. Сећање је слушао као да припада другоме. До једног тренутка.

"Како је његова прича текла, тако сам се ја уживео у то. И схватио да је то део мог живота. Дакле, не сцена него нешто што сам ја преживео и што поново доживљавам", рекао је Александар Ајзингер.

Деца, потомци преживелих Јевреја, била су посебно емотивна.

"Успели су да преживе тако што су се сакривали у подрумима другара или нечије породице, нон-стоп су се сакривали, крили су се под земљом и сакривали се", каже Адам Савић.

"Поготово ми је драго што ово одржавамо са децом која немају везе са Јеврејском општином и која не знају толико о Холокаусту. Ако имамо више деце, ово се, надам се, неће више поновити", рекла је Огњена Ратковић.

Холокауст је час историје који се не сме заборавити, каже једна од наставница која је припремала децу.

"Учењем о Холокаусту, ми учимо о најважнијим људским вредностима. Учимо колико је важно достојанство, колико је важна слобода, колико је важан мир", истиче Нада Бањанин Ђуричић, наставница.

"На личном нивоу покушавамо да повежемо децу са тим делом историје и мислим да то има много бољи ефекат него излагање деце неким грозним, трауматаичним сликама", каже Соња Виличић из организације "Хавер".

Јевреје и Србе сећање на Други светски рат зближава у несрећи, тврде у Јеврејској заједници.

"Постоји посебна веза између српског и јеврејског народа. Јевреји су доживели велико страдање током Другог светског рата. Срби су им доста помагали", рекао је Данијел Богуновић из Јеврејске општине Београд.

Црвена Армија је 27. јануара 1945. ослободила Аушвиц. У Холокаусту је до тада настрадало шест милиона Јевреја. Међу њима и 90 одсто јеврејске популације у Србији.