Отворени тунел и обилазница код Голубачке тврђаве

Тунел и обилазница део су пројекта "Ревитализација Голубачке тврђаве" започетог 2012. године, који са 6,5 милиона евра финансира ЕУ, а спроводи Аустријска развојна агенција (АДА) у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и Министарством трговине, туризма и телекомуникација.

Аутомобили су до сада пролазили кроз Голубачки град, а тунел дуг 152 метра, ширине 12 метара и висине седам метара, олакшаће саобраћај у том делу Ђердапске магистрале. 

Вучић је најавио реконструкцију путева у источној Србији, како би се тај део земље приближио Београду и Новом Саду.

Истакао је и да тај део Србије има велики развојни потенцијал и да дунавски слив од Смедерева до Кладова треба посебно да се третира.

"Дунав припада већини европских народа, и наша је жеља да улагањем вратимо живот на исток Србије. Ако успемо да обновимо и Трајанову таблу, повезећемо све од Виминацијума до те тачке како би довели још више туриста у Србију", рекао је Вучић.

Вучић је захвалио на подршци Европској унији и истакао да уређење тврђаве не би било могуће да није новца ЕУ.

"Добили смо огроман новац – 6,5 милиона евра", рекао је Вучић и додао да је потребно уредити већи број плажа на Дунаву и више туристичких садржаја.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт истакао је да је Голубачка тврђава један од најлепших бисера на Дунаву, која је као стратешко место у региону имала бурну историју, а данас је то сјајан пример успешне међународне сарадње.

Тврђава је део заједничке европске историје 

Голубачка тврђава је, како је рекао, део не само српске историје и културног наслеђа, већ и заједничке европске историје.

Давенпорт је изразио задовољство што је Србија донела одлуку да ревитализује тврђаву где су радови у протеклих шест година, када је он први пут био на овом месту, знатно узнапредовали.

Поносан је, каже, што је Европска унија својом донацијом од 6,5 милиона евра конкретно могла да допринесе том "сјајном пројекту европских размера".

Давенпорт је указао да ЕУ кроз овај пројекат помаже Србији да развије слив Дунава и његов економски и туристички потенцијал.

Подсетио је да је тај пројекат део ширег програма ЕУ и Србије за развој дунавског региона који је већ показао конкретне успехе као што је нови систем водоснабдевања у Великом Градишту.

Долазак званичника на отварање пратила је нумера валцера "На лепом плавом Дунаву".

Амбасадор Ајгнер је рекао да га је то обрадовало јер је тај валцер незванична аустријска химна и, према његовим речима, одлично се уклапа у тај део Дунава који је "река сарадње".

"Аустрија чини све да буде пријатељ земљама дунавског слива", подвукао је Ајгнер.

Новац из Аустрије за наставак ревитализације Тврђаве 

Ајгнер је истакао да је аустријска влада донела одлуку да преко Аустријске агенције за развој стави на располагање 800.000 евра за наставак ревитализације Голубачке тврђаве.

"Сигуран сам да ће Голубац постати незаобилазно место свих оних који желе да упознају ову лепу земљу и крај", рекао је Ајгнер.

Отварању су присуствовали и министри Небојша Стефановић, Расим Љајић и Јадранка Јоксимовић, представници Аустријске развојне агенције (АДА), Општине Голубац, као и предузећа "Тврђава Голубачки град".

Председник општине Голубац Небојша Мијовић указао је на значај ревитализације Голубачке тврђаве по ову општину што се уклапа у локалну стратегију развоја, која обухвата развој туризма и пољопривреде и средњих и малих предузећа.

Мијовић је најавио да ће се на овом простору у најкраћем временском периоду запослити 30 до 40 младих људи различитих профила, што ће бити подстицај да млади остану у родном месту.

Такође, уверен је да ће Голубац добити значајну позицију на туристичкој мапи Дунава, Србије и Европе.

Влада и Општина Голубац издвојиле су 100 милиона динара за ревитализацију Голубачке тврђаве, подсетио је Мијовић.

Завршетак ревитализације Тврђаве крајем 2017. године

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић истакао је да ће цео пројекат ревитализације Голубачке тврђаве бити окончан у децембру идуће године, указујући да је било много проблема приликом извођења радова, али да су они успешно превазиђени.

Љајић каже да се поред додатних 800.000 евра за наставак реконструкције одређених делова палате на Голубачкој тврђави које је донирала аустријска влада, на пролеће очекује додатних 2.100.000 евра из ИПА фондова ЕУ.

"„Верујем да ће то бити довољна средства да се цео пројекат заврши до краја 2017“", нагласио је Љајић.

Напоменуо је да су радови каснили јер је било много проблема, пошто је морало да се изврши претпројектовање.

„Према постојећем пројекту, нису могли да се изводе оперативни радови на самој Тврђави јер су грађевинари наилазили на фактичко стање које потпуно одудара од пројектног задатка“, објаснио је Љајић.

Због тога је, објаснио је, било потребно прилагођавање пројекта фактичном стању Тврђаве и то је био разлог што је дошло до одлагања радова.

Иначе, додао је, Министарство је било принуђено да издвоји додатних пет милиона за претпројекат.

Цео пројекат изводи и имплементира Аустријска развојна агенција, а Србија је корисник средстава пројекта.

Пројекат који потврђује значај европског пута Србије

Министарка задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да се на примеру ревитализације Голубачке тврђаве види колико је европски пут значајан за развој Србије.

Почетак реализација пројекта, с обзиром на то да следи још једна фаза завршетка, најбољи је пример како фондови ЕУ, захваљујући томе што је Србија озбиљна земља и држава кандидат за чланство, могу на конкретан начин да пруже опипљиву развојну шансу једном региону, једном делу Србије, како туристичку, економску, тако и социјалну“, објаснила је Јоксимовићева.

Нагласила је да управо због тога Влада непрестано говори колико је важно бити на европском путу и колико су важне европска интегарција и коришћење свих фондова и новца за равој наше земље, локални и регионални развој.

Голубачка тврђава, према њеним речима, није само историјски већ и развојно важна, а са собом доноси туристички развој на Дунаву и свих капацитета које та река има.

Јоксимовићева је подсетила да постоји читава макродунавска стратегија ЕУ која се бави развојем дуж целог тока у Европи.

Србија, како је указала, треба да искористи своју развојну шансу, на транспарентан и одговоран начин, и помогне развоју целог региона источне Србије.

Јоксимовићева је истакла да се видело да су грађани задовољни, јер виде корист од одговорног коришћења европских фондова и шта се може урадити.