Шта је пресудно при куповини стана?

У Београд сваке године досели се скоро 20.000 нових становника, што одговара граду величине Лознице. Понуда станова је велика, како новоизграђених, тако и оних у старијим зградама. При куповини стана или куће најважније је питање - колико ће нас некретнина коштати?

Ако се одлучите за стан у центру престонице мораћете да издвојите у просеку 2.000 евра по квадратном метру и то за новоградњу. У ширем центру Београда квадрат је 1.500 евра, а ако желите да имате мир и волите више периферију, онда цена квадрата кошта од 600 до 800 евра. Шта је пресудно за куповину стана?

"Цена квадрата у Београду првенствено зависи од локације на којој се непокретност налази као и од квалитета саме изградње, оно што је негде најважније је сигурност коју инвеститор треба да понуди самом купцу. Првенствено се ту мисли на све обавезе које инвеститор има према држави које мора да измири а наравно и правна сигурност јер је то најчешће опредељујући фактор много битнији чак и од саме цене", објањшњава Биљана Вуковић.

И даље се највише станова купује уз помоћ стамбеног кредита, а камате су преполовљене у односу на пре 7-8 година. Тако рецимо, 2008. пре почетка кризе камата на кредите у еврима била је и до седам одсто, а сада је у просеку 3,5 одсто јер је у међувремену основна камата - еурибор са пет одсто пала на нула.

На примеру кредита од 50. 000 евра, са учешћем од 20 одсто и роком отплате 30 година, по ефективној каматној стопи од 3,5 одсто, рата је 180 евра.

"Чињеница је да је повећана тражња за стамбеним кредитирањем, имамо раст волумена из године у годину а каматне стопе никад нису биле ниже", наводи Зорана Алексић из Ерсте банке.

Из Комерцијалне банке наводе да се клијенти најчешће опредељују на рок отплате на 25 година.

"То је нека средњорочност за коју се клијенти опредељују. Мислим да је комбинација повољна цена кредита и повољне цене некретнина у ствари резултат неке боље заинтересованости", истиче Јелена Ивановић.

Да би сједне стране грађани имали у понуди више станова, а да би се с друге развијало грађевинарство, које обухвата чак 40 привредних грана, према речима стручњака, мора се системски решавати проблеми.

"Ми знамо да је врло тешко добити дозволу зато што је нерешено питање имовине земљишта код нас врло често инвестиори одлазе са добрих локација зато што не могу да реше имовину земљишта и тиме је капитал њихов заробљен", наводи Виктор Кобјерски из Привредне комора Србије.

До 2008. у Београду се градило и 7.000 нових некретина годишње, услед кризе и смањене потражње, пала је и станоградња да би у последње две године опет постала стабилна и вратила се на исти ниво са равнотежом на тржишту, како у погледу понуде, тако и у погледу потражње.