Суботички бувљак - све и свашта, за сваког по нешто

Због јефтиније куповине хране и беле технике грађани годинама иду Мађарску. Међутим, последњих година, због цене и асортимана, све је већи број Мађара који пазаре у Србији, и то на бувљацима. Најпознатија и најпосећенија је суботичка пијаца "Мали Бајмок". Цене неких производа су и двоструко ниже, а због све већег броја купаца из земље и иностранства тражи се тезга више.

На 40.000 квадрата нађе се око 50.000 артикала - од гардеробе и обуће, преко хране и козметике, до машина и алата. Продаје се на кило, метар, теглу, на комад, на велико...

Купци из Суботице и Новог Сада кажу да су цене од 30 до 50 одсто ниже него у граду.

На 1.700 тезги и у 200 локала зарађује око 2.000 послодаваца.

"Капа, што се каже, мало по мало. Ето, мало преживљавамо, морамо мало дотирати плату", рекла је продавачица Вера Башић Павковић.

Ивана Миљковић каже да су на суботичком бувљаку највеће гужве викендом.

"Тада пијацу посети више од 15.000 људи. Купци долазе из целе Србије, али највећи број њих, чак 60 одсто, је из суседне Мађарске", додаје Миљковић.

Они на суботичком бувљаку купују и робу из своје земље јер је јефтинија. Простор за спуштање цена трговцима омогућава повраћај пореза на робу купљену преко границе.

"Цене су у односу на квалитет робе врло сличне као у Мађарској, али је овде већи избор робе", каже један купац из Мађарске.

Објашњавају и да је цена неке робе иста, али да се нешто у Суботици може наћи много јефтиније него у Мађарској.

"Оно што их највише интересује је конфекција, односно сезонска одећа и обућа, спортска опрема, затим козметички препарати, техничка роба и алат", каже Гордана Богдановић, маркетинг менаџерка суботичке "Тржнице".

И на зеленој пијаци, која има 150 тезги, муштерије су углавном странци.

"Зато што је тамо скупље три-четири пута него код нас, поготову ове године када је јагода у питању", истиче продавац Божо Брешћански.

Додаје да странци купују и за своје потребе, али и да би препродавали.

Колико странци троше на суботичком бувљаку не зна се тачно. Али, ако свако од њих потроши бар 30 евра, то је око 12 милиона евра годишње.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.