Стогодишњица искрцавања српске војске на Крф и Видо

20.50 - Томиславу Николићу додељена титула почасног грађанина Општине Крф. 

20.10 - Председник Србије одликовао Општину Крф Сретењским орденом на свечаности у Старој палати. 

17.15 - У реконструисаној Српској кући на Крфу свечано је отворена нова стална поставка "Срби на Крфу 1916-1918", коју је посетио председник Николић са супругом.

14.55 - Уз државне и војне почасти положени венци у "плаву гробницу". Уз председника Николића ишао је командант Гарде ВС генерал мајор Миломир Тодоровић у униформи српског официра из Првог светског рата.

11.00 - Братство грчког и српског народа сковано за вечност, поручио је председник Николић у обраћању присутнима на Виду.

10.45 - Председник Општине Крф Костас Николозас поручио да никада више на овај начин не треба доказивати пријатељство.

10.25 - Председник Томислав Николић је на Виду положио венац на спомен-костурницу у част српским војницима.

9.55 - Почела церемонија обележавања стогодишњице искрцавања српске војске на острва Крф и Видо. 

Војничким верским поменом на Виду, који су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и представник Грчке православне цркве, почело је обележавање 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва.

Уз све војне почасти, уследило је полагање венаца у маузолеју – спомен-костурници, а затим и код Морнаричког крста. Венце су прво положили председник Србије Томислав Николић и председник Општине Крф Костас Николозас, а пошту палим српским јунацима одали су и амбасадори Француске, Русије, Италије, Велике Британије у Србији, министри у Влади Србије.

Након интонирања химни Републике Србије и Републике Грчке, присутнима су се обратили председник Крфа, заменик грчког шефа дипломатије Јанис Аманатидис, као и председник Србије.

Томислав Николић је, у обраћању присутнима, поручио да је братство грчког и српског народа пре 100 година сковано за вечност, заувек уткано у наше биће, "као део страдалне и јуначке историје Србије".

Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије...

Додао је да већ један век Видо помињемо као "острво смрти", зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, запаљења плућа, глади...

"Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце. Непун километар даље, у граду и на острву Крф, 1916. године сместила се цела српска држава, Краљевина Србија: Народна скупштина, Митрополија, општинске управе, школе, Пореска управа, штампарија... и уморни и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, који је са својом војском ишао од Београда до Крфа", навео је Николић.

Српску делегацију на Виду и Крфу, предвођену председником који је тамо са супругом Драгицом, чине министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Иван Тасовац.

Церемонију је пратио богат уметнички програм, као и комеморативна свечаност на отвореном мору "плава гробница".

Потресна свечаност код "плаве гробнице"

Председник Николић, градоначелник Николозас, министри у Влади Србије Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, са брода грчке обалске страже, уз државне и војне почасти, положили су венце у "плаву гробницу".

Уз председника Николића ишао је командант Гарде ВС генерал-мајор Миломир Тодоровић у униформи српског официра из Првог светског рата, а комеморативној свечаности на отвореном мору, између острва Крф и Видо, присуствовао је велики број грађана.

Многобројни грађани су пратили потресну свечаност, са трајекта и са још једног брода, неки носећи мајице са ликом извиђача српске војске у Првом светском рату, Драгутина Матића, овековеченог у карактеристичној пози, са натписом "Хвала вам".

Многи су носили српске шајкаче са натписом "Крф 100 година", са сликама својих предака и натписима "И дедови наши су били јунаци", "Гвоздени пук", "Хвала, захвални потомци", понеко у народној ношњи, у опанцима, носећи гусле, српске, грчке заставе...

Веома је дирљив тренутак када је бродска сирена тужно и дуго парала ваздух, српска војна лица, као и војни представници савезника из Првог светског рата салутирали су, рецитована је песма Милутина Бојића "Плава гробница", а ни на једном месту као код острва Крфа и Вида, у плавим дубинама Јонског мора, песма "Тамо далеко" не може да изазове толико емотивне и јаке реакције код Срба.

Готово сви присутни су, загрцнути, брисали сузе, бацали цвеће у море, уз "Тамо далеко, где цвета бели крим, тамо су животе дали заједно отац и син", а након песме чули су се повици "Србија" и "Живела Србија".

Након церемоније, бродови су се тихо, готово нечујно повукли уназад и оставили многобројне венце, беле кале, цвеће, да се лелујају на модроплавим таласима.

Српска кућа - бол и понос за посетиоце

У реконструисаној Српској кући на Крфу свечано је отворена нова стална поставка "Срби на Крфу 1916-1918", коју је посетио председник Николић са супругом, а кустос Љуба Сарамандић рекао је да је то здање кроз чије просторије прође највећи број наших грађана, изван граница Србије.

Сарамандић је похвалио владу Србије, која је само за три зимска месеца реконструисала дотрајало здање и поставила нову сталну изложбену поставку "Срби на Крфу 1916-1918".

"Након целог века, два осећања - бол и понос, прожимају се код посетилаца, ходочасника, готово на исти начин. Занимљиво је да је грчка реч за бол управо понос и моје дубоко уверење је да је бол краткотрајан, катарзичан, ослобађајући, а понос нешто с чиме се људи враћају у Србију", рекао је Сарамандић.

Нагласио је да је, за 15 година колико је кустос Српске куће на Крфу, најчешћи утисак је да свако онај ко се осећа припадником српске нације, или грађанином Србије, мора бар једанпут да дође на то место, иначе ће у себи носити велику празнину.

"Позвао бих све грађане Србије, странце, да дођу и схвате зашто је за нас ово острво "српски Јерусалим"", рекао је Сарамандић.

Директор Историјског музеја Србије Душица Бојић нагласила је да је изложба глас и одјек потомака, сећање и огроман пијетет према нашим прецима, који су после величанствених победа 1914. и у изузетно тешким околностима 1915. изабрали, сада знамо, најтежи начин да спасу част српске државе и народа.

Српска кућа иначе је и почасни конзулат Републике Србије на Крфу, а председник Србије Томислав Николић, приликом данашње посете, написао је у Књизи утисака да је одушевљен поставком.

"Знате да сам долазио раније, сада знате да нећу престати да долазим. Овде треба да дође свако ко је на Крфу имао неког претка. Нека свако испуни тај завет и за Србију не треба бринути", написао је председник.

Свечаном отварању нове сталне поставке присуствовали су и почасни конзул Спиридон Масторас, министри у влади Србије Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Иван Тасовац, амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро, амбасадор Велике Британије Денис Киф, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, митрополит Амфилохије, изасланици амбасада држава савезница из Првог светског рата, као и многобројни грађани.

Поставка Српске куће сада је осавремењена, уведене су нове технологије за презентацију бројних докумената и експоната, а сликар из Београда, Милан Милосављевић Дерокс, са коаутором Немањом Калезићем, осликао је мурал "Преко Везировог моста", који сада краси степениште Српске куће. Српска кућа на Крфу ради од 1. априла до 31. октобра.

Председник Николић добио је титулу почасног грађанина општине Крф.

Премијера филма "Срби на Крфу"

Уприличена је и премијера филма Слађане Зарић "Срби на Крфу", као и свечано отварање нове сталне поставке у "Српској кући".

Албанска голгота је устаљени назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умрло од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада је 28. јануара одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзани превоз, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у „"острво смрти“", а море око њега у „"плаву гробницу“", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог али за српски народ страдалног места.