Дан сећања на жртве Холокауста на "Стратишту" код Јабуке

Амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви рекао је да је то место где људска бића треба да дођу на комеморацију другим људским бићима, место где хришћани, јевреји, муслимани треба да стоје и погну главу пред неподношљивим злочином да то није место где само Јевреји треба да иду.

"Од срца бих позвао и општину Панчево и све друге људе да следећи пут доведу ђаке, наставнике, да виде, сведоче о злу које се догодило обицном народу док је био терор и шта се десило јеврејском народу у бившој Југославији, Србији", рекао је Леви.

Он је истакао да је то колективна лекција за сва људска бића, коју сви морају поштовати, а заједнички изазов за све људе је да поделе тежак терет страдања и зла који јеврејски народ носи на својим плећима.

Градоначелник Панчева Саша Павлов навео је споменик на том месту не изгледа репрезентративно, али и да је град Панчево заједно са покрајинским и републичким органима предузело и предузеће у наредном периоду све што је у њиховој моћи да тај објекат има облик онакав какав заслужује.

"И да заиста буде један репрезентативни објекат где ће бити одржавани јавни часови, јер историјска чињеница због које смо се данас окупили дубоко је урезана у историјске уџбенике и у знање наших професора историје и ученика", рекао је Павлов.

Председник Јеврејске општине Панчево Давид Монтијас рекао је да је на том месту убијен и закопан и његов брат и већи део његове породице.

"Они су ексхумирани и спаљени, а њихов пепео расут као да никада нису ни постојали. Мој брат се звао исто као и ја и имао је само 13 месеци. Сви моји рођаци су избрисани из књиге живих, сви су убијени, само је мој отац преживео. Нестало је око 150 живота моје ближе и даље фамилије", рекао је Монтијас.

На комеморацији, коју су организовали град Панчево и Јеврејска општина Панчево, говорио је и директор историјског архива Панчево Милан Јакшић, певао је хор "Браћа Барух", а ликовна уметница Габријела Николић, која је и сама изгубила 52 члана породице 1942. извела је перформанс у знак сећања на страдале.

Стратиште настало је октобра 1941. године

Стратиште на шестом километру на путу Панчево- Јабука настало је октобра 1941. године, наредбом градске полиције. Ископани су ровови дужине 20 метара, ширине три метра и дубине метар, а на сваког од 20 затвореника који су истовремено стрељани, пуцало је по три војника.
Два месеца дневно долазило је по 10 камиона, у свакоме по 30-40 људи.

Претпоставља се да укупан број страдалих овде у Јабуци достиже и престиже 10.000 жртава, по неким изворима, страдало је и више од 15.000 Јевреја, Срба, Рома.

Жртвама је било наређено да скину одела и по свлачењу, људе су постављали лицем окренутим ракама, а леђима према наоружаном одреду СС војника. Свакоме је нацртан круг на леђима, а тројица војника по жртви испаљивала су плотун у обележени део леђа.

Жртве стратишта у Јабуци највећим делом су били заробљеници јеврејског логора Земун основаног на Старом Сајмишту.

Спомен-комплекс дело је архитекте Небојше Деље, откривен 1981. године, а неколико пута је вандализован и крадени су бронзани делови споменика.