Армаколас о могућности да Атина промени став о КиМ

Београдска штампа поново спекулише да би Грчка могла да призна Косово, под притиском Запада и у замену за финансијску помоћ.

У изјави Танјугу Јанис Армаколас, међутим, каже да остаје да се види да ли ће до тога заиста и доћи.

Спољнополитички аналитичари већ дуго расправљају о ставу Грчке по питању Косова и све више њих отворено позива Атину да из различитих разлога преиспита непризнавање Косова, подсећа грчки аналитичар.

Они сматрају да Србија "губи ту битку" и не виде зашто би Грчка била укључена у "ту неуспелу ствар", као и да таква политика погрешно повезује статус Ксоова са проблемом Кипра.

По њиховом мишљењу, независност Косова је де факто реалност у региону и стога је сарадња Атине и Приштине неопходна – из политичких, економских и безбедносних разлога.

Они такође верују да "признање у правом тренутку може да буде корисно за изградњу мостова између Грчке и Албаније и албанске популације у региону" и да добри односи са Косовом могу да користе Грчкој у њеним дипломатским настојањима у комплексном троуглу Атина–Тирана–Скопље.

Армаколас верује да оваква размишљања већ дуго дели и грчка дипломатија, која се у једном тренутку нашла, како каже, "заробљена" у позицији непризнавања Косова и није била у стању да планира пут за нову политику у региону.

Није случајност да од пет земаља ЕУ које нису признале Косово, Грчка засад има "најнапредније односе" са Приштином и да је вишеструко показала да жели их унапреди, чак иако признање није отворено стављено на сто, каже Aрмаколас.

Ангажовање Грчке у вези са Косовом могло би да се сматра процесом који би коначно могао да доведе до његовог признања ("корак по корак признање") или, што је боље за Србију, до политике пуне сарадње без признања ("све осим признања").

"Можда смо сада стигли до тачке кад ће Атина самоувереније тежити другачијем путу када је реч о питању статуса Косова", наводи Армаколас.

Грчка амбасада у Београду је недавно инсистирала на томе да нема промене грчке политике према Косову, а своје потезе од критика опозиције бранио је и министар спољних послова Никос Коцијас, наглашавајући да само следи политику претходних влада.

"Међутим, између редова може да се открије квалитативна промена у политици Грчке по том питању, а доказа за то је много", уверен је Армаколас.

Као прво, наводи он, интересантно је што Коцијас инсистира на настављању политике претходних влада по том питању, јер је његова Сириза, претходно чврсто била против ангажовања са Косовом.

Затим, Коцијас је нагласио да је први грчки министар спољних послова који је званично посетио Косово, и то у оквиру балканске турнеје коју је Коцијас описао као "повратак Грчке Балкану".

Штавише, додаје Армаколас, Коцијас је реактивирао план о отварању канцеларије у Атини, а што је још важније, отворено је говорио о подршци Грчке косовском чланству у међународним организацијама, попут Интерпола и Унеска.

Подршка чланству у Унеску је од нарочитог значаја, будући да се очекује битка Београда и Приштине тим поводом.

"Ово је први пут да је Грчка отворено изнела подршку аспирацијама Косова да се учлани у међународне организације", истиче Армаколас.

Коначно, један важан детаљ је, по његовом мишљењу, прошао непримећен, а то је да је Коцијас поставио два "критеријума" за питање будућег признања, а то су потребе и приоритети целог региона и интереси Грчке и Европе.

"И док неко може да тврди да су ово здраворазумске позиције које не треба да алармирају Србију, не треба да заборавимо да је раније Атина наглашавала да ће подржати статус Косова који би био узајамно договорен између Београда и Приштине", додао је Армаколас, уз оцену да преношење нагласка са дијалога Београда и Приштине на националне интересе Грчке и интересе Европе много тога говори.

Међутим, остаје нејасно да ли то указује на процес који би могао да доведе до признавања.

И претходне владе размишљале о признавању 

Претходне грчке владе су такође размишљале о признавању, али никада нису стигле до тачке у којој би заиста то учиниле јер је недостајао прави замајац, а политичка цена се чинила превеликом или је приоритет био решавање економске кризе.

А да ли ће Коцијас, који у спољнополитичким круговима важи за доброг стратега, али и претерано самопоузданог креатора политике, бити тај који ће радикално изменити грчку политику о Косову, остаје да се види, додаје Армаколас.

Поводом навода угледног грчког дневника Катимерини о незадовољству Атине међународним потезима Београда по питању Косова и Македоније, Армаколас каже да је оно мање узроковано кокретним акцијама, а више реаговањем српских власти на посету Коцијаса Приштини.

По његовим речима, изјава шефа српске дипломатије Ивице Дачића да ће евентуална промена грчке политике према Косову бити против међународног права и пријатељских односа две земље била је крајње "несрећна".

Не само у светлу одлуке Међународног суда правде који је, како каже, јасно одбацио тврдње о наводно нелегално проглашеној независности Косова, већ много више зато што је занемарила "безусловну политичку и дипломатску подршку коју је Грчка понудила Србији у веома тешким временима и на штету грчких националних интереса".

Армаколас такође сматра непримереним наводе да је грчка спољна политика под притиском да промени свој смер као резултат економске кризе и преговора о њеном решавању, нарочито с обзиром на многе важне отворене спољнополитичке фронтове које Атина има (Турска, Кипар, Македонија).

"Чак и сугерисање да би Грчка могла да тргује својим спољнополитичким позицијама у замену за економску подршку довољно је да подстакне бес Грка", објашњава Армаколас.

Додаје да Србија није престала да сматра за пријатеље и партнере бројне западне земље које су признале Косово.

Зато су наводи "поменутих дипломатских кругова" одраз иритираности, како каже, неприкладним реакцијама Београда на питање које је у апсолутној сувереној надлежности једне независне државе каква је Грчка, закључује Армаколас.