Газиводе – ко је градио, а ко би да управља

У наставку преговора Београда и Приштине, између осталог, требало би да се преговара и о томе ко ће, кад почне примена договореног у Бриселском споразуму, управљати браном, хидроцентралом и језером Газиводе, преноси Танјуг.

Преговоре додатно компликује чињеница да су две трећине језера у Србији, на територији општина Нови Пазар и Тутин, и да се Београд залаже да цео комплекс Газивода буде под контролом будуће Заједнице српских општина.

И у случају да званичници ЕУ кажу "не" отварању поглавља у преговорима Србије са ЕУ због Газивода, премијер Србије Александар Вучић поручио је да то неће потписати.

Kосовски званичници упорно понављају да се о језеру и хидроцентрали Газиводе неће разговарати с Београдом, јер је Приштина јасно ставила до знања да се о имовини не може преговарати, а Срби на северу понављају да Газиводе неће дати ни по коју цену.

"Охрабрени смо ставом премијера да неће дозволити отуђивање хидроцентрале и језера Газиводе", рекао је у телефонској изјави градоначелник Зубиног Потока Стеван Вуловић.

Вуловић је навео да су хидроцентрала и комплетан хидросистем Ибар–Лепенац значајни за опстанак Срба на северу Косова, јер гарантују енергетску и економску стабилност тог дела Косова и Метохије. 

Он је подсетио да је само у прошлој години профит тог предузећа износио више од 10 милиона евра што, како је оценио, говори да је то једно од најуспешнијих предузећа на Косову и Метохији.

Вуловић је подсетио да се три четвртине капацитета тог предузећа налази на територији општине Зубин Поток, а да се 99,9 посто профита остварује на територији ове општине због чега, како је нагласио, Србија нема разлога да даје било који део тог предузећа.

Напомињући да је Хидроцентрала Газиводе важна и због радних места, он је подсетио на чињеницу да је Србија својим кредитима отплаћивала његову изградњу и функционисање свих ових година.

Према писању косовске штампе, познато је да је Приштина, мимо Београда, комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући Газиводе, већ продала једној турској компанији.

Турци сада потражују оно што су платили, а не могу да уђу у посед вештачког језера и хидроцентрале на северу Косова, које контролише "Електропривреда Србије".

Представници званичне Приштине, с друге стране, поручују да не желе да преговарају о Газиводама, јер је то, како они виде, косовско богатство и имовина Косова.

Камен темељац за изградњу бране будућег вештачког језера Газиводе постављен је на Петровдан 1972, положио га је тадашњи председник Савезног извршног већа Џемал Биједић, а градила београдска "Хидротехника".

Грађена је из кредита Међународног монетарног фонда, који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија.

Преграђивањем Ибра код места Газиводе (брана је висока 107 метара, у основи широка 460 метара и дуга 406 метара) настало је језеро са око 380 милиона кубних метара воде која "покрива" површину од око 12 квадратних километара, највећа дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), а ширина варира од једног до неколико километара.

Влада Косова жели да по сваку цену газдује Газиводама јер се из језера водом снабдевају Приштина и још неколико косовских општина, хидросистемом Ибар–Лепенац наводњава се део централног Косова и, што је за Приштину најважније, термоелектране у Обилићу хладе се водом са Газивода, па не би могле да раде ако би се на северу Косова заврнуле славине.