среда, 23.04.2014, 23:20 -> 23:26
Средњошколци, а научници
У Београду је завршена 21. међународна конференција младих научника, такозвана научна олимпијада за средњошколце из физике, математике, информатике и заштите животне средине. Учествовала су 102 такмичара из 18 земаља. Српски матуранти одлично су прошли.
Како да се брже произведе квалитетнији хибрид кукуруза? Који тип вируса најчешће изазива рак грлића материце код жена у Србији? Који је нови начин за биометријску идентификацију помоћу дужице ока? Сва та питања, не само да су привукла ове средњошколце, већ су на њих одговорили радовима на светском првенству младих научника. И освојили две златне, три сребрне и две бронзане медаља.
Конкуренција није била шала, неки су већ радили на Харварду.
"Ми смо се такмичили са њима, радови су им били феноменални, али наши су били још феноменалнији, тако да и у оваквим условима може нешто да се уради ако сте амбициозни и истрајни", каже Антоније Бронзчевић, ученик гимназије "Руђер Бошковић".
Што они и јесу. За сваки пројекат требало им је најмање седам месеци, а већину су радили годину и по. Знањем које су стекли су задовољни. Недостају им практични услови за истраживања.
"Најпотребније су нам лабораторије за експерименте. Највише их има у Београду, али је у принципу јако тешко доћи до њих", каже Немања Јанковић, ученик Електротехничке школе "Никола Тесла".
Када нису у лабораторијама, забављају се као и њихови вршњаци.
"Излазимо на иста места, дружимо се, не разликујемо се ми превише, разлика је у томе што смо ми добили прилику да постигнемо оно што смо желели", објашњава Дијана Цвијевић, ученица Шесте београдске гимназије.
А желе и бољу промоцију науке и људи који се њом баве, баш као што је имају и њихове колеге у земљама Западне Европе. Када је, пре две године, холандски министар просвете примио српски тим, објаснио им је чему велико улагање у младе научнике.
"Рекао им је да они улажу тај новац, јер ће им се вратити кроз четири, пет година. А код нас у Србији се то не препознаје као неко благо, нешто што није искоришћено", наводи Антоније Бронзчевић.
На питање наше новинарке да ли је могуће направити каријеру научника у Србији, углас одговарају: "Могуће је!".
"Онај ко стварно жели нешто да уради, и да се бави тим послом из љубави, може да остане и да нешто уради", каже Антоније.
Из Србије би отишли само на кратко, тек да заврше студије. Бар тако сада мисле.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар