Предмети у фиокама, проблеми на столу

Као највећи проблем српског правосуђа често се подвлачи неефикасност - дуги процеси, велики број старих предмета и све чешће застаревање. До решења проблема кренуло се од утврђивања кривца. Док представници извршне власти оптужују судије и траже да се утврди њихова одговрност, судије криве лошу судску мрежу и неједнаку оптерећеност предметима.

Последњих година у извештајима српских судова понавља се број од три милиона старих предмета. Надлежни тај податак не виде као алармантан. Објашњавају - милион и по су извршни предмети, пре свега за комуналне услуге, а велики број је и прекршајних, који и најбрже застаревају.

Председник Високог савета судства Драгомир Милојевић каже да је стара мрежа судова довела до неравномерне оптерећености судија.

"У другом општинском суду у Београду истражни судија годишње задужи преко 1.000 предмета. Уколико судију неко прозове за застарели предмет, мора му се пружити могућност да он да своју одбрану и објасни зашто је дошло до застарелости", каже Милојевић.

Да ли је судија несавесно радио, утврђује Високи савет судства. Тако је дисциплинском тужиоцу 2010. стигло 59 притужби, 2011 - 169, а последње две године по око 500. Од тога је покренуто 15 поступака, остали су одбачени као неосновани, а исход је двоје разрешених судија и четворо са умањеним платама.

Несавесни треба да одговарају, али Друштво судија упозорава да то не сме угрозити судијску независност.

"Када ви имате судију који је оптерећен огромним бројем предмета, па судију од кога се захтева да што пре уради што више, као на фабричкој траци, у први мах грађани ће да климају главом и кажу да, да, тако и треба, а када би се ти исти грађани нашли пред судијом који је притиснут да уради што пре, што више па још и онако како је чуо у новинама да треба да уради, онда би постали свесни да је то притисак на судију", каже Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Правници не искључују могућност да судије неке предмете држе у фиокама, па кривци никада не одговарају.

Професор Кривично-процесног права Милан Шкулић каже да може бити виша сила - ако је неко дуго у бекству, није доступан органима, не може казна да се изврши и да се како треба заврши кривични поступак.

"Некада неки докази нису доступни и некда треба много времена за откривање кривичног дела, некада може бити плод неефикасног несавесног рада што је доста ређи случај", каже Шкулић.

Период застаревања је углавном двоструко дужи од максималне запрећене казне, а највише 25 година.