Може ли се поновити ужички сценарио?

Петина грађана Србије снабдева се водом из акумулационих језера. Неки од њих су угрожени, јер нема пара за одржавање система, а проблем ствара и то што се не контролише уливање отпадних вода. Поставља се питање да ли прети понављање ужичког сценарија.

Ланац одговорности је предуг. За квалитет воде на извору одговорна је Дирекција за воде, у оквиру које су "Србијаводе", "Војводинаводе", "Београдводе" и свака брине о свом рејону.

Проток воде, мери Републички хидрометеорлошки завод, а квалитет Агенција за заштиту животне средине. Та два мерења понекад се не спроводе истовремено, па узорак често не показује прави квалитет.

О води коју пијемо брину и локалне институције, заводи за јавно здравље, односно лабораторије које они ангажују. Ако једна карика закаже, онда је ужички сценарио готово известан.

Горан Пузовић из "Србијавода" истиче да је неопходно изменити законску процедуру и доћи до вертикалне одговорности. "Видећемо да ли можемо да направимо кровну институцију која ће одговарати грађанима и Влади", додаје Пузовић.

Случају Ужица показује несавесно газдовање водом. Између осталог, није се на време реаговало на отпад који је завршио у језеру, а хидроелектрана је оборила ниво воде. Уз високу температуру - резултат су алге.

Пузовић уверава да се та ситација може поновити, јер овог тренутка са акумилација Ћелије, Бован, Првонек, Барије врши се снабдевањем водом за пиће.

Са акумалација Гружа, Грошница и Моравског система, водом се снабдева више од 300.000 потрошача. Вода је исправна, али имају други проблем.

Борба са бесправном градњом

Директор крагујевачког водовода Обрен Ћетковић каже да се скоро деценију води борба за уклањање бесправно изграђених објеката у зони санитарне заштите највеће акумулације Гружа.

Није само у Гружи проблем нелегална градња.

Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине напомиње да је сама контрола воде врх брега.

"Треба да се укључе и они који се баве просторним планирањем, али и они који су најодговорнији, они на локалу који сваког дана пију ту воду", сматра Радовић.

Према његовим речима, у случају Ужица одговорност сноси и туристичка инспекција, због органзације обилазака на води која се користи за пиће.

Пре 10 година на језеру Ћелије код Крушевца цветале су алге. Данас, тврде, непосредне опасности нема, и хвале се системом за прераду вода.

"Ми имамо најсавременији процес прераде воде. И у случају најгорих околности могли бисмо да управљамо ситуацијом", тврди Славица Мрфат Вукелић из крушевачког водовода.

Да би се решили сви еколошки проблеми, од којих вода највише кошта, потребно је 10 милијарди евра, кажу надлежни. Буџет "Србијавода" је 1,3 милијарде динара годишње.