Јавном расправом до бољег закона о раду

Као важан предуслов за реформе, привредници истичу измене Закона о раду. Јавна расправа о предложеним изменама почиње данас, а полемика синдиката и послодаваца траје од самог почетка израде предлога. Очекује се да током јавне расправе највише примедаба, осим на одредбе које се тичу отпремнина и рада на одређено време, буде на начин обрачуна зарада.

Државни секретар Министарства рада Зоран Мартиновић констатује да се тешко дошло до фазе јавне расправе, с обзиром на антагонизме између учесника у процесу - синдиката и послодавца, а затим и синдиката и државе.

Јавна расправа треба да омогући свима који нису учествовали у ранијим фазама израде да дају своје мишљење и да помогну да се текст унапреди, рекао је Мартиновић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Каже да му је жао што је у ранијим фазама израде закона пропуштена прилика за пуни социјални дијалог због повлачења синдиката, али напомиње да су синдикати веома заинтересовани за јавну расправу.

Поред учешћа на презентацијама радне верзије закона у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, примедбе могу да доставе Министарству рада и у писаном облику.

Мартиновић признаје да је мали круг измена Закона око којих су се послодавци, држава и синдикати потпуно сагласили. То су одредбе о непуном радном времену, раду ван просторија послодавца, годишњем одмору, јачој улози инспекције рада.

Велики је број одредаба за које синдикати нису изнели конкретне примедбе или предлоге, већ су, каже Мартиновић, само навели да су спорне.

У јавности су се као најспорније помињале одредбе које се тичу рада на одређено време и отпремнина. Међутим, Мартиновић истиче да су се управо о тим одредбама готово у потпуности сагласили.

Радном верзијом Закона предложено је да рад на одређено време уместо највише 12, може да траје 24 месеца, а у неким случајевима и 36 месеци.

Предложено је и да послодавац исплаћује отпремнину само за време које је радник провео у његовој фирми, али су синдикати затражили да се нађе формула и за раднике који никада нису остварили право на отпремнину. То ће, оцењује државни секретар, бити веома тешко.

Најспорнији је, напомиње Мартиновић, начин обрачуна накнаде зараде за време плаћеног одсуства.

"Ми смо предложили да основица не буде просек тромесечне плате него основна плата запосленог коју би остварио да ради без икаквог увећања", рекао је Мартиновић и оценио да ће бити полемике и око предлога да се сменски рад не уређује као плаћени вид рада кроз Закон о раду него да то буде препуштено општим актима.

Озбиљне приговоре очекује на одредбу која предвиђа да увећање зараде на основу минулог стажа, буде обрачунавано не на основу укупног стажа као до сада, већ на основу рада код актуелног послодавца.

Такође, одредбе о брисању и могућности за проширивање дејства колективних уговора су тачка спорења учесника измена закона. 

Мартиновић признаје да ће измењени закон о раду омогућити лакше отпуштање, али тврди и да ће радници који су проглашени вишком потом лакше налазити посао.

"У неким деловима ће омогућити лакше отпуштање, јер се смањује висина отпремнине и то ће послодавцу омогућити да се лакше опредељује за вишкове запослених, а с друге стране, запослени који су вишак могу да нађу другу шансу код новог послодавца јер не предстоји опасност да мора да им плаћа отпремнину", рекао је Мартиновић.

Закон ће, како је навео, прецизније уредити начин отпуштања запослених у случају повреде радне дужности, па неће бити нејасноћа које ће допринети да судови те запослене после неколико година враћају на рад. 

Јавна расправа завршава се 10. јануара, а потом ће Министарство рада прибавити мишљења других министарстава.