Потребан закон о заштити узбуњивача

Србија нема закон за заштиту узбуњивача који су, због указивања на корупцију, криминал и кршење људских права, по правилу изложени прогону, изјавио је повереник за информације од јавног знача и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Шабић је на представљању публикације "Заштита узбуњивача" истакао да људи који проговоре о неком злу, корупцији, криминалу, кршењу људских права или о било чему асоцијалном, пролазе јако лоше.

"Због покушаја да ураде нешто у јавном интересу бивају изложени мобингу па до кривичног прогона'', рекао је Шабић.

Указао је да је узбуњивачима неопходно обезбедити помоћ и заштиту, а за то је неопходно да Србија добије Закон о заштити узбуњивача, иако, како је рекао, ни то само по себи није довољно.

"И најбољи закон не вреди ако се не примењује", рекао је Шабић и поручио да је потребно држати атмосферу и стално скретати пажњу на те људе и корист од њих.

Подсетио да су приликом измена Закона о слободном приступу информацијама Заштитник грађана и институција на чијем је челу покушали амандманом да у закон "убаце" решење које би донело бар некакву заштиту узбуњивача, међутим, то није успело.

Повереник је навео и да је био задовољан када су, како је рекао, пријатељи из Холандије и Велике Британије подржали пројекат чији резултат требало да буде израда модела закона.

Рекао је да је оформио радну групу која је израдила модел закона који је оцењен као одличан.

''Био сам задовољан када сам од стручњака добио оцену да је Србија у прилици да усвоји један од најбољих закона. Модел закона је стављен на располагање влади и Министарству правде, али до данас немамо закон", рекао је Шабић.

Амбасадор Краљевине Холандије у Србији Лорент Луис Стоквис рекао је да је крупција, која спречава добро пословање, један од разлога тешке економске позиције.

''Битка против корупције је важна. Заштита узбуњивача је важан део свих водећих међународних споразума у борби против корупције. Ова тема је на листи приоритета свих водећих земаља света", рекао је Стоквис.

Навео је и да је ризик од корупције већи у друштвима у којима узбуњивачи немају заштиту.

Отправник послова Британске амбасаде у Београду Дејвид МекФарлејн подсетио је да је почео билатерални скрининг за поглавље 23, а да је једна од главних напомена која је стигла из Европске комисије да се што пре усвоји Закон о заштити узбуњивача.

Публикација представља зборник радова истакнутих стручњака у тој области. Припремана је у оквиру пројекта "Заштита узбуњивача" који је од јула 2012. године спроводио Повереник, уз финансијску подршку Британске амбасдаде у Београду и Владе Краљевине Холандије.

Пројекат је имао двоструки циљ - да обезбеди израду модела закона о заштити узбуњивача и да допринесе изградњи знања и разумевања различитих заинтересованих страна о неопходности и користи од заштите узбуњивача.