Пити или не пити млеко

Нико ко држи до своје струке не може да дâ одговор да ли пити млеко или не. Потребно је да Министарство пољопривреде изађе са свим подацима, које млеко има афлатоксине у недозвољеним количинама, ког произвођача, када је произведено и којом методом је оно проверавано, каже професор Факултета ветеринарске медицине Радмила Ресановић.

Гостујући у емисији Око, Ресановићева објашњава да се у Србији ради само скрининг метода. То значи да су резултати који су позитивни сигурно позитивни јер нема лажно негативних, а једина права анлаиза која је призната јесте квантитативна анализа, објашњава Ресановићева и додаде да се та анализа ради у Холандији и она може тачно у милиграм да покаже колика је количина афлатоксина у млеку.

"Проблем са млеком није највећи проблем. Када се афлатоксин нађе у млеку то је једно звоно и један аларм. То значи да афлатоксина Б1 има у сточној храни", каже професорка Ресановић.

Министарство пољопривреде сваке године финансира мониторинг, а у оквиру тог програма прошле године је 600 узорака тестирано и сви узорци били су у дозвољеним количинама, објашњава државни секретар у Министарству пољопривреде Дејан Крњајић.

Током децембра испитано је 103 узорка, а током јануара 40. Апсолутно све је било стабилно, рекао је Крњајић. Кад су добијене информације из окружења, спроведене су ванредне контроле, а данас су објављени и сви подаци. У Министарству трвде и да од 302 узорка постоји већи број лажно позитивних узорака, али и да је ситуација под контролом.

"Произвођач је одговоран за безбедност, а држава врши надзор. Они морају да појачају самоконтролу, увозна сировина мора да се контролише. Они су већ набавили брзе тестове. Заједно са ветеринарским инспекторима ћемо дефинисати које су заражене фарме и те фарме ће повући комплетну количину млека," каже Крањајић.

Професор Пољопривредног факултета Михајло Остојић сматра да нам је здравље угрожено. Објашњава да је млеко последица, а узрок сточна храна.

"Ако сељаци тотално промене сточну исхрану, довољно је 3-4 дана и онда ћемо имати исправно млеко. Мени су већи проблем млечни производи. Од истог тог млека су прављени сиреви, кисело млеко и остало. Сир произведен од тог млека има већу концентрацију пет пута од тог млека, јогурт има исту концентрацију као и то млеко и то је и даље на тржишту. Једина олакшица је код производа са великом количином млечних масти, као што су, на пример, павлака и маслац", оцењује Остојић.

Не постоји доза афлатоксина која није штетна. Једна чаша млека са дозвољеним нивоом млека је максимум који човек може да унесе. Ако беба попије 750 милилитара до литар млека онда она унесе више него што је максимум. Биће афлатоксина и у мајчином млеку ако она пије такво млеко, додаје професорка Ресановић.

У Министарству пољопривреде кажу и да је ова година била специфична јер је први пут после 32 године због суше дошло до пуцања зрна кукуруза. Велика температурна разлика довела је до тога да у силосима буде већа количина афлатоксина. Објашњавају да је Србија, ипак, извезла 300 хиљада тона, а да је само две хиљаде тона кукуруза враћено.

"Наш кукуруз јесте био контаминиран, али свега 20 одсто. Далеко да је то 75 одсто као што је у септембру било речи. До контаминације млека је дошло сада. У децембру и јануару то се није десило. Чим је дошло до пораста, ми смо прописали шта млекаре морају да ураде," каже Крњајић.

На коментар да сада треба обратити пажњу на јаја и месо, државни секретар у Министарству пољоривреде објашњава да професори који су чланови радне групе Министарства кажу да су ово изузетно ниске концентрације и да је мала могућност од појаве афлатоксина у јајима и месу.

Сточну храну контролисати ригорозније него млеко

Млекаре могу млеко да преведу у прах да га разблаже ако би била умањена штета, објашњава професор Остојић.

"Ако знате да у храни имате афлатоксине, ви додајете апсорбенте, органске, неорганске или мешовите и то је требало одмах урадити. Апели су били упућени Министарству кад се појавио контаминирани кукуруз, али, наравно, није било никаквих реакција на то и ово је сада очекивана ситуација," каже професорка Ресановић.

Државни секретар Министарства пољопривреде сматра да ризик постоји, али да ситуација није алармантна. "Стојим при томе да у децембру и јануару није било проблема већ тек сада и ја одговорно тврдим да су мере које су сада примењене апсолутно довољне", наглашава Крњајић.

Да Горан Јешић није изашао са овим резултатим, Министарство би их само објавило, каже Крњајић.

"Чим је почела криза у региону, ми смо послали упутства да се контрола сточне хране подигне на виши ниво и да се испитује присуство афлатоксина. Према томе, оно што треба да се уради, говоримо о одговорности произвођача, и одговорно тврдим да ће сада сви обзиљни произвођачи применити те мере које смо тражили да примене. Они који не буду то применили, њихови производи неће бити на нашем тржишту", нагласио је Крњајић.