Држава мора да подржи трансплантације срца

У свету постоји трансплантациона медицина као специјализација, што показује колико је то озбиљан проблем иза кога стоји министарство и цела држава, рекао је Перић.

Србија је радила трансплантацију срца од 1995. године до 1999. године, када ни једна држава у окружењу није имала развијен тај програм, подсетио је Перић и додао да када већина земаља у окружењу данас има развијен тај програм, Србија га нема.

"За трансплантациону хирургију неопходан је простор. Уколико би трансплантациони програм развијали у постојећим условима морали би да смањимо број кардиохируршких операција", нагласио је Перић.

Перић је рекао и да би то за Институт Дедиње значило да се уместо садашњих 2.000 операција, уради 1.700 операција на срцу годишње, што би повећало листе чекања.

"Ми сваке недеље индикујемо за операцију срца између 55 и 80 пацијената, а уз максималне напоре урадимо сваке недеље 40 до 45 операција на срцу. Када уведете програм трансплантације у постојећим условима ви правите проблем на другој страни", нагласио је Перић.

Упитан да ли је решење да се деца на трансплантацију срца шаљу у иностранство о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, Перић је указао да у РФЗО постоје ограничена средства која су на располагању за трошкове лечења у иностранству.

Перић је указао и да би трошкови лечења ових пацијената били далеко мањи да се трансплантација ради у Србији, јер дан у интензивној нези у западним трансплантационим центрима кошта 1.500 евра и више, што доста подиже трошкове лечења.