Све више деце користи народне кухиње

Помоћница директора канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић рекла је да у Србији има 10.000 деце корисника народне кухиње а да чак 93.000 деце до 18 година са својим родитељима користи социјалну помоћ.

Пауновић је рекла да у Србији има око 700.000 корисника различитих врста социјалних давања међу којима су корисници социјалне помоћи, дечијих додатака, и различитих других субвенција државе.

"Али оно што забрињава јесте велики број људи који се не налази на евиденцији центара за социјални рад или неких других служби у заједници и то ову бројку чини далеко већом", упозорила је Пауновић гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а поводом Дана социјалне правде.

"Такође забрињава и податак о броју незапослених у Србији, последњи подаци говоре да је то 23,1 одсто. Тај проценат незапослених и оволики број сиромашних у Србији једино могу да се реше покретањем индустрије и производње", објаснила је Пауновић.

Постоји могућност да прерасподеле у буџету буду такве да се издавајања за социјалну заштиту повећају, рекла је Пауновић али је нагласила да је то само гашење пожара и да није идеја ниједне социјалне политике да људи остану у стању социјалне помоћи већ да из ње што пре изађу.

"Једини начин за то је да се људи радно ангажују, да добију сигурна примања, да се покрене привреда, јер не постоји могућност да се изађе из тог зачараног круга сиромаштва уколико се живи само од социјалне помоћи и то траје годинама и наставља се из генерације у генерацију", рекла је Пауновић.

Програми преквалификације незапослених 

Помоћница директора Канцеларије за људска и мањинска права је рекла је јако битно је да су већ покренути неки програми усмерени ка незапосленима и да национална служба за запошљавање ради различите врсте обука и преквалификација људи како би их учинила конкурентним на тржишту.

"Оно што јесте проблем социјално угрожених је да они најчешће немају довољно образовања и школске спреме и да нису конкурентни на тржишту, међутим и ту се у последњим годинама ситуација мења и на евиденцији центара за социјални рад имамо све већи број људи који су изгубили посао, дакле незапослених који су школовани људи са факултетским образовањем а који због таквих услова где су се гасила предузећа немају посао", рекла је Пауновићева.

Као добру праксу Пауновићева је оценила програме који су усмерени на активацију корисника социјалне заштите у неким локалним заједницама као што су Крагујевац, Ниш и још неке општине уСрбији где корисници социјалне помоћи раде и зарађују, што је и предуслов да добију једнократну социјалну помоћ коју исплаћује локална самоуправа.

"Људи стичу нека знања, а са друге стране разбијају се предрасуде послодаваца да корисници социјалне помоћи не знају да раде ниједан посао и нису довољно стручни", истакла је помоћница директора Канцеларије за људска права.

Она је подсетила да су најугроженије групе грађана у најнеразвијенијим подручјима земље и да су посебно у тешком положају стари и вишечлане породице, деца и жене.

"Једина могућност да се неразвијена подручја подрже јесу различити трансфери републичког буџета ка локалним самоуправама. Охрабрује чињеница да локалне самоуправе много више издвајају за социјална давања и то значи да препознају да су социјлане поребе њихових грађана приоритетне", рекла је Пауновићева.