Доквалификацијом до посла

На евиденцији Националне службе за запошљавање је око 58 хиљада људи са факултетском дипломом, половина их је без дана радног стажа. Ретко ко од њих се одлучује за обуку која би их оспособила за обављање класичних занатских послова, већ одлазе на курсеве или настављају студије на другим факултетима.

Факултетски образовани људи су заинтесовани за стицање додатних, нових знања и вештина, јер се на тај начин прилагођавају потребама тржишта рада и повећавају своје шансе за брже запошљавање.

Уче стране језике или како да воде књиге, неки се усавршавају у оквиру струке за коју су се школовали, а неки студирају и по два факултета.

Студент Факултета политичких наука и Биолошког факултета Универзитета у Београду Давид Бакић каже да је на ФПН-у било много добрих студената у његовој генерацији и да је већина отишла на мастер студије у иностранство, али и на нека даља усавршавања.

"Ја сам, рецимо, неку своју прилику тражио у томе да се бавим заштитом животне средине зато што сматрам да баш за то постоји доста простора у некој будућности Србије са приступањем Европској унији", објашњава Бакић.

Професори кажу да ће они који желе да раде у авио-индустрији или хемијској индустрији чекати дуго, док се посао најбрже налази у софтверској индустрији, јер рачунар треба свима.

Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да постоје измена курикулима, неформално образовање, као и интензивни курсеви.

"Сваки инжењер или сваки човек који је завршио природне науке може да се преквалификује и да ради у софтверској индустрији, али треба да постоји план, да се зна ко шта ради, организација рада и треба неки новац", каже Ковачевић.

Декан Машинског факултета у Београду Милорад Милованчевић сматра да ће се ускоро кренути у интензивирање приче о иновацијама знања постојећих инжењера, ако буде било одзива из инжењерског света.

"Врло озбиљно сарађујемо са неколико националних институција у распону од инжењерске коморе до разних других форума диктираних европским правилима игре", каже Милованчевић.

У игри су три партнера - универзитет, ресорна министарства и инвеститори, који треба да кажу које су стратешке области и где видимо себе.

Током протекле године, у обуку за потребе тржишта рада, према подацима Националне службе за запошљавање, укључено је 218 особа са вишом и високом стручном спремом.