Закон јасан, пракса различита

Често случајеве за које јавност мисли да су решени и пре оптужнице, суд вишег ранга врати на поновно суђење, јер пресуда није донета по закону. Тако су Младену Обрадовићу, Ивану Богданову и конзулима из Њујорка пресуде укинуте и поново им се суди.

Навијачу Урошу Мишићу и убицама француског навијача Бриса Татона у судовима вишег ранга изречене су, на пример, мање казне.

Најчешће образложење апелационог суда је да су првостепене пресуде укидане, јер је долазило до битних повреда кривичног поступка. Замерке се, пре свега, односе на то да су написане пресуде неразумљиве, противречне или да у њима нису прецизно утврђене чињенице.

Стручњаци кажу да се дешава и да ниже судске инстанце доказе не вреднују исто, сведочења различито разумеју, а одлуке и доносе и образлажу различито. Закон о кривичном поступку је, кажу стручњаци, врло јасан.

"Да ли је нешто доказано или није поткрепљено довољно јаким доказима, то је увек препуштено слободној оцени доказа и слободном судијском уверењу и судија користи своје правно знање и свој људски резон, па на крају закључи да ли је нешто доказано или није", каже Милан Шкулић са Правног факултета у Београду.

Судије основних судова током 2011. године донели су више од милион и по пресуда. У вишим судовима мање предмета, али мање и судија. Донели су преко 100 хиљада пресуда.

Судија Апелационог суда у Београду Омер Хаџиомеровић каже да брзина којом се завршавају предмети, а која је и један од критеријума за оцену рада судија, може да утиче и на сам квалитет рада.

"Онда долазимо у ситуацију да се пред другостепеним судом укидају пресуде. Можемо свакако рећи да је један од фактора што немамо довољно стручан судијски кадар у самом начину избора", указује Хаџиомеровић.

Виши суд зна више

Осим укидања, неретко се дешава и да апелациони суд пресуду потврди, али изречена казна буде упола мања.

"Можемо да кажемо да другостепени суд умањује, а можемо и да кажемо да првостепени претерује", каже Хаџиомеровић и додаје да му се чини да понекад младе судије под утицајем медија и јавности изричу казне које, можда, нису одговарајуће.

У случајевима где оштећени уложе жалбу, према извештају Врховног Касационог суда, апелациони суд укине пресуду у скоро трећини случајева. Тај проценат правнике не узнемирава.

Да је људски грешити сматра и професор Шкулић који каже да је нормално да суд који је виши по рангу зна више.

"Он може да буде тај који ће реално да вреднује вредност која се побија по жалби и да је укине или преиначи или ако је обрнуто да је потврди", каже Шкулић.

Од 2009. године изменама Закона о кривичном поступку Апелациони суд може само једном да укине пресуду и цео случај врати на поновно суђење. Уколико судија основног или више суда други пут направи грешку, Апелациони суд отвара нови претрес и доноси коначну одлуку.