Чипови стварност или обећање

Иако је једна од најчешћих замерки српској економији да више извози сировине него готове производе, један податак је изузетак од тог правила. Србија је прошле године више новца зарадила од извоза софтвера него малина. Тако се и сектор информационих технологија ове године нашао међу приоритетима државе.

Најављено је да ће софтверске компаније плаћати мање дажбине, али и гигантска инвестиција у производњу хардвера, односно чипова.

Студент електротехнике, испоставља се, најбољи је српски извозни производ - по завршетку основних студија готово сваки други настави школовање у иностранству и најчешће се не врати у земљу. Тако је најава да би фирма из Емирата могла у Србији да отвори фабрику за производњу чипова поставила питање - ко ће да ради.

Најављена је инвестиција од четири милијарде долара, што је три пута више од укупних страних инвестиција у претходној години. У једначини нашло се и 1.000 инжењера високе технологије.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић каже да би то био фантастичан искорак напред с обзиром да је то улазак у производњу хардвера.

"Мислимо да можемо са стручњацима које поседујемо у Србији, али и стручњацима који раде мултинационалне компаније, укључујући и стручњаке из региона да овај пројекат донесемо у Србију", каже Динкић.

Пет државних факултета успешно школује инжењере за развој софтвера. С друге стране, производње електронике у Србији готово и нема, па је мали број студената који се у то усмерава.

"Студије нису лаке и можда је то најтеже усмерење на Електротехничком факултету па ни број студената који похађају те студије није велики. Њих првенствено апсорбују стране компаније које раде у Београду, а 30 до 50 одсто њих оде у иностранство", каже Миодраг Поповић са Електротехничког факултета.

Држава ће, најављује министар финансија, повећати квоте за упис на техничке факултете, више улагати и повезати науку и привреду, а ЕТФ-у дати нову зграду. То, међутим, они не чују први пут. И генерацији која је уписивала факултет шездесетих обећавано је да ће дипломски бранити у новој згради.

Поповић каже само ако повећање квота буде праћено адекватним повећањем простора и наставника који могу да се запосле, постићи ће се ефекат.

"Договор је да покушамо да убедимо факултете да оне катедре на којима се изучава информациона технологија да упишу већи број студената и да нађемо начин како да те студенте, да им помогнемо да их буде што више, да их наградимо", каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

За сада, Србија у сектор информационих технологија улаже свега 60 евра по глави становника, што је на нивоу Бугарске и Румуније. Примера ради, суседна Хрватска улаже 200 евра по становнику.