Нови рок за "вечите студенте“

Академци који су уписали студије до 2005. године, а још нису стекли диплому, уколико то не учине до септембра наредне године ипак неће изгубити право на студије на истом факултету, како су раније најављивали надлежни.

Ако не заврше до предвиђеног рока, мораће да приону на учење много озбиљније јер ће их сачекати нови програми и додатни испити. Поједини, такозвани вечити студенти, због тога су решили да ускоро доврше давно започети посао.

Догоди се да је студентски стаж готово исти као и пут до пензије. Момир Марић је студент Правног факултета у Крагујевцу већ пуне четири деценије. Обавезе секретара месне заједнице Драгобраћа захтевале су велики ангажман, а ни породичне обавезе нису биле мање.

Марић каже да су амбиције су замрле, али ипак тврди да ће до следеће године бити дипломирани правник.

"Рачунам да завршим до јуна тих пет, шест испита и да коначно стекнем ту диплому Правног факутета. Можда ћу имати неки динар више, значи до тих неких 65 година, када треба да идем у старосну пензију и можда ће то значити неки динар више у неком коначном салду пензије", објашњава Момир Марић.

Иако прецизних података о броју вечитих студената у Србији, нема, претпоставља се да их је више од 10.000. Има много примера да се после десет и више година поједини студенти врате учењу. Понекад им се понуди реалније решење, диплома првог степена.

"Мора да положи све испите из прве и друге године и онда још четири испита из треће и четврте године. Већина њих којима је остало пар тешких испита у четвртој години се определила за то", каже секретар Правног факултета у Београду Миљко Ваљаревић.

Најновији рок да се дуго путовање до дипломе заврши је у наредних годину и по дана, што је подстакло знатан број вечитих студената да ипак полажу испите, показују подаци надлежних.

"Доста студената и завршава зато што схватају да је то сада неки тренутак када то треба да ураде због измена нових и старих програма. Разлике су стварно велике и требаће много тога да дорађују што није једноставно урадити, тако да је лакше ако морају да заврше по старим програмима", истиче проректор за наставу Универзитета у Београду Нада Ковачевић.

Према вечитим студентима послодавци немају много разумевања.

"Послодавци са резервом, и то дубоком резервом прихватају такве радне биографије. Ако неко студира десет и више година он на неки начин има застаревања знања на нивоу петогодишњег развоја одговрајуће студијске гране и ту је кључни проблем", објашњава Драган Ђукић из Националне служба за запошљавање.

Незваничне статистике показују и да знатан број такозваних вечитих студената одлучи да са тим неславним статусом рашчисти преласком са државних на приватне факултете.