Благовремено откривање болести кључно

Kарцином je главни узрок смрти, упозорава Светска здравствена организација уочи Светског дана борбе против рака. Процењује се да ће до 2020. године број оболелих достићи 15 милиона.

И у Србији се повећава број оболелих од малигних болести, али он није алармантно већи у односу на земље сличног економског статуса, рекао је гостујући у Дневнику РТС-а вршилац дужности директора Института за онкологију и радиологију Србије Зоран Ракочевић.

"Неповољно је, међутим, што је преживљавање од тренутка успостављања дијагнозе значајно краће код нас него у земљама Европске уније, због касног откривања болести, односно почетка лечења", упозорава Ракочевић.

Жене у Србији најчешће оболевају од рака дојке, дебелог црева и грлића материце, док мушкарци најчешће болују и умиру од карцинома плућа, простате и дебелог црева. Ракочевић подсећа да код малигних болести благовремен почетак лечења за већину болесника значи и излечење.

"Сведоци смо да се последњих неколико година, посебно последњих осам до девет месеци, развијају огромне кампање и истиче значај благовременог откривања болести, односно започињања лечења", каже Ракочевић.

Подсећа да су скрининг програми базирани на раном откривању, односно спровођењу превенетивних прегледа ради откривања болести у фазама када је излечива.

"Почетком године почео је скрининг рака дојке. Очекујемо да ће у току године да се развије у значајној мери и да ће се проширити на скриниг грлића материце", каже Ракочевић.

Када је реч о превентивним прегледима, код рака дојке, жене старије од 45 година, требало би да направе контролну мамографију једанпут у две године, истиче Ракочевић.

"Више него икада раније, створени су услови да се потенцијалне болесници могу у домовима здравља и другим институцијама обратитти за скрининг прегледе", наглашава Ракочевић.

Пораст броја пацијената у Институту

"У Институту сваке године бележимо пораст броја пацијената којима се пружају услуге из нашег домена - за 30 одсто. То је огроман број пацијената", наводи Ракочевић.

Каже да је више од 50.000 пацијената имало дијагностичке процедуре у Институту за онкологију и радиологију Србије.

У Инситуту се годишње уради 7.500 операција, каже Ракочевић, наводећи да је хемотерапију примило више од 25.000 људи, и да је 4.500 пацијената подвргнуто радиотерапијским процедурама.

Вршилац дужности директора Института за онкологију и радиологију наглашава да "листе чекања готово да нема".

"На хирургији, листа чекања у овом тренутку је до седам дана за збрињавање малигних локализација. На хемотерапију се чека од 14 до 21 дан, за радиотерапију до две недеље, за пацијенте који амбулантно примају тај вид терапије, а четири до пет недеља за оне који морају лежати на Институту", објашњава Ракочевић.

Када је реч о куповини нове опреме, Ракочевић каже да је 10 милијарди динара издвојено за куповину четири терапијска апарата. "Куповином тих апарата ће и листа чекања за радиотерапијске процедуре, које постоје ван Београда, бити смањена", каже Ракочевић.