Гутање ћирилице

Дигитализација јесте претња, али неће довести до нестанка ћирилице, оцењују гости емисије Око и истичу да ћирилицу не треба наметати, али да је се не треба ни стидети.

Лингвиста Владо Ђукановић каже да често грешимо када кажемо да је ћирилица наша, истичући да цела северна Азија сматра да је ћирилица њихова. "Ћирилица није настала у долини Мораве, Лима или Дрине, него негде у Моравској. Није ћирилица настала на простору где данас живе Срби, као што ни латиница није настала у немачкој. Ми користимо варијанту ћирилице која се некад користила на словенским просторима", каже Ђукановић.

"Људи мисле да ми имамо једну исту ћирилицу од времена амеба до данас. Ово данас је реформисана стара ћирилица, а увео ју је Петар Велики у Русији. Ми смо то преузели у време Вука и од тада можемо да говоримо о некаквој српској ћирилици. Све пре тога су биле мање-више варијанте ћирилице које су различити народи користили", објашњава Ђукановић.

Театролог Јован Ћирилов истиче да ћирилица не може да нестане, додајући да би огроман проценат књига по нашим библиотекама постао недоступан. Наводи да би и Кинези могли да пређу на транскрипцију, али би хиљаде година културе остале у запећку.

Ђирилов истиче да је двоалфабетизам наша предност и да неће потиснути ћирилицу. На питање зашто се онда стално устаје у њену одбрану, јер се чини као да стално постоје напади, Ћирилов каже да је то због тога што живимо у мору латинице, па морамо да се бранимо.

Писац Раша Попов каже да фирме често користе латинице или стране речи истичући то као неку врсту "тржишног помодарства". "Толико је тржишно помодарставо јако код људи који хоће да зараде паре. Тако постоји радња код 'Макђола', а публика је крива, купци, јер желе да купе код њега. Наш народ воли да буде Енглез", истиче Попов.

Владо Ђукановић каже да ми латиницу користимо већ шездесетак година паралелно са ћирилицом.

"До Другог светског рата људи су се користили искључиво ћирилицом. Налет латинице креће шездесетих година и до данас нисам чуо објашњење како је могуће да после толико векова коришћења ћирилице, однос са латиницом дође на пола-пола", каже Ђукановић.

На питање да ли ће дигитализација довести до тога да се сви окрену енглеском алфабету и да се тако потисне ћирилица, Раша Попов каже: "Може да се деси, велики свет фасцинира наше људе. Наши инжењери, када су почели да користе компјутер, сковали су реч 'рачунар', али она је ишчезла из употребе, присталице рачунара су изгубиле битку, сви то зову компјутер."

Владо Ђукановић сматра да то што поруке на мобилном телефону куцате на латиници не мора да доведе до ишчезавања ћирилице.

"Бугари и Руси пишу латиницом СМС поруке, иако у Русији можете да купите телефон са руском тастатуром, али ви не видите да у Русији ишчезава ћирилица, а ни у Бугарској. То видите само код нас", наводи Ђукановић.

Попов сматра да је за продор латинице крива и бивша држава која је на силу чињена "мало заједничкијом" него што јесте.

Коментаришући то што у Хрватској неки говоре да је ћирилица аутохтоно хрватско писмо, Ђукановић каже: "Ја бих им ћирилицу препустио скроз, рекао бих: 'То је хрватско писмо' и они би схватили да ту постоји неки проблем и вратили би је нама. Ако Хрвати користе да је хрватска, то не може бити, јер то није ствар аутохтоног развоја писма у Хрватској."

Ћирилов каже да је важно да се ћирилица учи у школи, да се документи пишу на ћирилици и да се негује у јавном животу, али да је не треба наметати. Сматра да треба да постоји атмосфера слободе, убеђивања, учења, просвећивања.

"Треба оставити на вољу власнику фирме хоће ли је користити", каже Ћирилов, док Раша Попов истиче да некада белешке хвата на латиници, али романе пише на ћирилици и да се од 1962. године потписује искључиво ћирилицом.

Владо Ђукановић истиче да се ништа не може наметнути. Све почиње тако што деца уче ћирилицу у основној школи као примарно писмо, добро је што уче и латиницу. Држава може да уради нешто да потпомогне развој ћирилице, али то се не ради", наводи Ђукановић.