понедељак, 07.01.2013, 09:55 -> 14:07
Мањак апарата за проверу слуха код беба
У Србији само у осам породилишта постоји скринер слуха, апарат којим се бебама одмах по рођењу проверава слух. Лакша оштећења слуха родитељи, па и лекари, неретко открију тек после неколико година. Стручњаци тврде да у првим месецима треба поставити дијагнозу, како би терапија почела што пре.
У породилишту у београдској Градској болници, где би требало да се бебама одмах по рођењу проверава слух, такозвани скринер апарат не ради. Надлежни не знају када ће апарат бити поправљен, па не чуди што се такав здравствени проблем код деце открије онда када је већ увелико требало започети рехабилитацију.
Зато стручњаци препоручују увођење такозваног скринер апарата у свим породилиштима.
Лука је други разред, одличан је ђак и воли да чита. Из генетских разлога не чује од рођења. Уместо да проблем буде уочен чим је рођен, скринер апарата није било, а педијатар то није могао да примети. Тешко оштећење слуха код Луке после годину и по дана открила је мајка.
Лукина мајка Нена приметила је да се он играо искључиво играчкама које имају светлосни сигнал и које се померају, док га играчке са звуком нису занимале.
"Пре него што смо се обратили за помоћ, ја сам, када је Лука легао да спава, из велике даљине дувала у пиштаљку, па сам приметила да не реагује, па сам се све више и више приближавала кревецу и онда кад сам већ дошла преблизу дунула сам колико год сам могла. Видела сам да се није ни померио, није ни трепнуо, онда сам схватила да не чује", прича Лукина мајка Нена.
Лакша оштећења слуха родитељи, па и лекари, неретко открију тек после неколико година. Стручњаци тврде да у првим месецима треба поставити дијагнозу, како би се одмах тражило решење.
"Тамо где нема тих апарата, педијатар практично не може да учини ништа. Оваква ствар решава много проблема када се проблем рано дијагностикује, рано се крене и са терапијом и он дочека време за формирање говора са већ омогућеним слушањем, јер ми говор, комуникацију, учимо кроз оно што чујемо. Ако нема слуха нема ни говора", објашњава ОРЛ специјалиста Сандра Стојановић.
Чак ако дете на време добије слушни апарат, да би могло што нормалније да функционише и да се уклапа са вршњацима, неопходне су дугогодишње терапије и честе лекарске контроле. А за родитеље посебна обука, јер таква деца не чују кишу, куцање сата, певање птица.
Сурдолог Марица Радуловић каже да то што сад чују не значи да ће деца одмах реаговати на то већ морају да се науче и да доктори и родитељи морају стално да им скрећу пажњу према извору звука.
"Ми то кажемо: 'Морамо дете купати у звуку'. Упоредо са тим ради се и на развоју говора. Креће се од неких почетних вежби проговарања, као што се играмо са свом децом. Значи ономатопеје, како каже крава, како каже кока", објашњава Радуловићева.
У Србији само у осам породилишта постоји ушни скринер апарат, док се у европским земљама скрининг слуха ради више од десет година у свим породилиштима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар