Рад уместо решетака

Уместо затворских решетака и шеталишта осуђени на казну рада у јавном интересу време проводе на слободи, нпр. чистећи улице, пијаце или паркове. Тако се, сматрају стручњаци, избегавају негативни ефекти затвора. Казну на слободи тренутно служе 42 особе. Ипак, та могућност постоји само у седам градова у којима су отворене канцеларије повереника.

"Није то само проблем локалних средина и локалних управа, они су сви заинтересовани. Нама је већи проблем то што немамо довољан број запослених", каже Душанка Гарић из Одељења за третман и алтернативне санкције.

На рад у јавном интересу могу да рачунају осуђени за дела у којима су запрећене новчана, или казна затвора до три године. Тренутно 80 особа чека да почне да ради.

Према речима Душанке Гарић, те казне се још не реализују управо из тог разлога што није завршена мрежа канцеларија. "Надамо се да ће се та мрежа канцеларија убрзано ширити и да неће доћи до застаревања тих казни, о томе водимо рачуна", истиче Гарићева.

Стручњаци кажу да би се применом рада у јавном интересу избегло да осуђени за лакша кривична дела и прекршаје леже у ћелијама, док они који одговарају за тежа дела покушавају да одложе одлазак у затвор до последњег тренутка.

У Вишем прекршајном суду кажу да се у последње две и по године судије у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу ниједном нису одлучиле за казну рада у јавном интересу, а у Београду у само 15 случајева.

"Судови за прекршаје имају информацију да само изрицање казне рада у јавном интересу не би имало сврху, јер не постоје довољни ресурси око извршења ове казне, да се не би догодило да такви предмети застаре односно да казна у извршењу застари, истиче Зоран Пашалић из Вишег прекршајног суда.

Због тога се судије, како наводи, мање одлучују односно не одлучују за изрицање ове врсте казне.

Васпитно деловање таквих казни најбоље се види у примерима из света где се особе осуђене због наношења телесних повреда, или изазивања саобраћајних несрећа шаљу у здравствене установе да помажу тешко повређенима.

Према речима Пашалића, законска решења су таква да у члану 33 који се односи на рад у јавном инетерсу практично је рад у јавном интересу огранићен пристанком окривљеног. "Тај рад у јавном интересу не сме да вређа личност окривљеног односно не сме да буде како то у закону пише - понижавајући", наводи Зоран Пашалић.

Дан затвора једног притвореника државу кошта 15 евра, а тренутно их је готово 11 хиљада у српским затворима. Применом казне рада у јавном интересу држава штеди новац јер не плаћа смештај, храну, гардеробу, нити одрађени посао. Процена је да су јавна предузећа у протекле три године тако уштедела више од три милиона динара.