Петнаест милиона евра за деминирање

У Србији је до сада очишћено нешто више од половине територије загађене касетним бомбама баченим у току НАТО бомбардовања. Да би се потпуно уклониле касетне бомбе треба обезбедити још 15 милиона евра.

У Ослу је завршена трећа конференција држава чланица Конвенције о касетној муницији, где су учествовали и представници Србије, који после погибије деминера Радета Алимпијевића на Копаонику, поново апелују да Србија потпише Конвенцију о забрани касетне муниције.

Бранислав Капетановић је бивши деминер и сам жртва касетне муниције. Капетановић је 2000. године, приликом рашчишћавања терена на аеродрому код Сјенице, остао без руку и ногу, па се од тада бори за забрану касетне муниције и пет година је портпарол Међународне коалиције против касетне муниције.

"Моје мишљење је да је више стварно доста свих ових страдања, јер је земља остала без избора и мора под хитно да потпише ову конвенцију. Чекања више нема", истиче Капетановић.

Конвенција забрањује употребу, производњу, складиштење и пренос касетне муниције, а државама налаже обавезу да очисте угрожена подручја, пруже подршку жртвама и униште залихе оружја од кога највише страдају цивили.

"Приступањем Конвенцији о касетној муницији угрожене земље добијају могућност да од стране осталих држава чланица добију помоћ за разминирање, уништавање залиха и помоћ жртвама", објашњава Јелена Вићентић из организације "Подршка. Права. Приступ - Србија"

За време бомбардовања 1999. године, на Србију је бачено хиљаду касетних авио бомби, са око 350 хиљада пројектила, а те бомбе и даље представљају опасност у 16 општина у земљи и у око 50 војних комплекса.

"Касетна муниција је на површини 13 милиона квадратних метара. За разминирање тог простора потребно је око 15 милиона евра, а Србија та средства тренутно нема, нити их може издвојити из буџета", истиче директор Центра за разминирање Петар Михајловић.

Према Михајловићевим речима застој у већој помоћи међународне заједнице око финансирања чишћења касетне муниције уследио је након одбијања Србије да потпише Конвенцију о забрани касетне муниције.

Конвенцију о забрани касетне муниције потписало је 111 земаља, међу којима су све бивше југословенске републике осим Србије, која је активно учествовала у њеној изради. Из министарстава спољних послова и одбране нисмо добили одговор зашто то Србија није урадила.