Универзитети на испиту

После пет година, универзитете и факултете поново очекује нови циклус акредитације - односно провера квалитета. А да би високо образовање било што ефикасније, потребно је дорадити поједине чланове Закона и, пре свега, решити питање финансирања, односно цена акредитације коју одређује Национални савет за високо образовање, закључак је Ректорског савета Конференције универзитета Србије.

Без обзира на критике, акредитација је учинила веома много, кажу професори. На свим факултетима и универзитетима направљено је велико спремање. Пре новог цилкуса треба решити неколико отворених питања - финансирање и измене одређених стандарда акредитације.

"По закону из две хиљаде пете, држава је била дужна да направи регистар наставника. Да се зна ко где предаје и које су му компетенције, да ли предаје на још једном или на још шест факултета", објашњава ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић.

"Имамо доста неакредитованих студијских програма и установа у Србији који по одељењима раде и то је велики проблем", истиче ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић.

Обавезно треба увести регистар професора, установа и студијских програма. У поступак акредитације треба да уђу факултети акредитовани 2008. године.

"Они би требало документацију да поднесу до краја новембра како би ишла рецензентима и како би акредитационе одлуке могле да буду донете идућег пролећа", сматра Вера Вујчић Ковачевић председник Акредитационе комисије.

Основна примедба тиче се цене акредитације. Универзитет у Београду је платио два милиона евра, а Универзитет у Новом Саду милион.

"Тада је речено да је акредитација преплаћена једно 20 одсто, па је речено да институцијама треба да се врате паре. Пошто није могло да се врати речено је да ће сада бити 20 одсто мања акредитација, што значи да се предвиђа да ће цена акредитације бити иста, што је неприхватљиво за академску заједницу", истиче председник Конференције универзитета Србије Бранко Ковачевић.

"Мислим да смо се сложили да процес акредитације кошта много мање, вишеструко мање и ми ових дана трагамо за тим решењем, само остаје да одрадимо онај формално административни део и да ћемо ускоро предложити Националном савету прихватљиво решење", каже државни секретар Министарства просветеРадивоје Митровић.

Исто тако, важно је, кажу професори, да се зна ко одговара за квалитет наставних програма и установа и та одговорност треба да се подели. У наредним месецима се очекује регистар истраживача, а у функцији ће бити и нови информациони систем.