Америка бира: Трамп или Бајден, неодлучни одлучују

На основу свих ових анкета, очекујем Бајденову победу, наводи за РТС дипломата Иван Вујачић.

"Међутим, могуће је да грешим, прошли пут сам мислио да ће победити Хилари Клинтон, и Трампова победа ми је била највеће изненађење. Али на основу свих анкета, мислим да далеко веће шансе да однесе победу има Џо Бајден", оценио је Вујачић. 

Уколико би победио Џо Бајден, он би се више ослонио на Европљане и подржавао тај европски процес. Има других ствари у свету, много озбиљнијих којима ће се он бавити, наводи Иван Вујачић, бивши амбасадор САД.

"Бајден ће се бавити Кином, Русијом...  Нисмо ми никакав геополитички центар света. Ми смо давно изгубили ту позицију", оцењује Вујачић.

Различити закони у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом значе да би коначни резултати у тим државама могли да буду познати више дана или чак недеља после избора, оцењују гости специјалне емисије.

Док постоји много држава којима су потребни дани или недеље да обраде све гласове, очекује се да би неколико држава које су кључне за исход гласања могло да објави коначне или скоро коначне резултате на вече избора или рано наредног дана.

"Ако, на пример, будемо знали да је председник Трамп изгубио Флориду, чак и ако се не преброје гласови у Мичигену, Пенсилванији и Висконсину, имаћемо разлога за уверење да ће Бајден бити победник избора", објашњава бивши амбасадор у САД Иван Вујачић.

Истиче и да електорски гласови морају да буду депоновани до 14. децембра када се састаје Електорски колеџ да би гласањем озваничио ко ће бити следећи председник Америке.

Кандидат мора да освоји 270 гласова од укупно 538 да би прогласио победу. Гласови се формално броје на заједничкој седници Представничког дома и Сената 6. јануара. 

Александар Жигић, дописник РТС-а из Чикага јавља да у том граду нема гужви за гласање и да излазне анкете показују да је бирачима на првом месту била економија, затим расна једнакост, па тек онда коронавирус.

Наводи да српска заједница гласа за Трампа.

Каже да је огромна излазност и да за сада нема проблема, чекају се резултати. 

Миша Ђурковић сматра да би Доналд Трамп без проблема победио на изборима да није било пандемије коронавируса, између осталог и зато што је Џо Бајден "веома лош кандидат".

"Склон сам да браним људе који гласају за Трампа из једне врсте побуне против онога што елита њима ради", истиче Ђурковић.

Каже да је Трампово управљање државом пре короне једна прича, а након короне потпуно друга.

"До короне, мислим да је из перспективе америчких бирача, па и људи широм света, урадио доста озбиљних ствари. То је први председник после 40, а неки кажу и 70 година који није водио ратове и правио хуманитарне интервенције", истиче Ђурковић.

Каже да не би потписао да је Трамп, како за себе каже, најбољи амерички председник у историји, али да је и у економском смислу имао веома озбиљне резултате.

"Говори се о томе да никада није била већа запосленост црначког становништва. Оно што је мени јако битно, на подручју унутрашњег културног рата, урадио је много тога за сузбијање онога што је леви либерални радикализам", наглашава Ђурковић.

Марија Шајкаш, медијска аналитичарка и новинарка из Њујорка каже да је до сада највећи број људи изашао на изборе.

Иако је Њујорк Трампов родни град, он не гласа  за њега.

Трамп има неке присталице у Њујорку, али можемо слободно рећи да су његов родни град и он у сукобу, рекла је Шајкашева. 

Спољна политика коју је водио Трамп била је иновативна али је питање колико је била промишљена, сматра политиколог из Загреба Дејан Јовић.

Највећа ствар за САД коју је Трамп упозорио на Кину. Лоше је што је перманетно разарао структуре и савезнике као што је НАТО, каже Јовић.

"Највећи проблем Трампове политике је то што је он оличење грабежљиве политике и недостатка емпатије како за унутрашњополитичке односе тако и када је реч о спољној политици", рекао је Јовић.

Када је реч о политици према Балкану избор Бајдена не мора нужно да значи нешто лоше за Србију. Бајден је био на страни Албанаца и Бошњака али је учествовао у креирању Дејтонског и Кумановског споразума.

Када је реч о Трампу он се спорадично бавио Балканом о коме не зна много али је направио потенцијално корисну ствар за Србију са споразумима који су потписани у Вашингтону и то треба искористити", рекао је Јовић.

Љиљана Смајловић је истакла како сматра да је Трамп за Србију боље решење.

"Чинио је оно што је обећао и зато је задржао тих 40 одсто у просеку. Или је испуњавао све што је обећао или се борио да то испуни. То није тако небитна ствар", казала је Смајловићева.

Према њеним речима, Трампу се приговара да је амерички националиста.

"Трамп је неко ко каже да је амерички националисти. Апсолутна је чињеница да он покушава да врати војнике и има жестоке отпоре индустријског и медијског комплекса. Он хоће да се извуче из тога, не покушава да мења режиме. Очигледно је да жели да се извуче из ратова, иако је очигледно да нема моралне скрупуле", истакла је Смајловићева. 

Директор Института за европске студије у Београду Миша Ђурковић каже за РТС да председнички избори у САД никада нису били неизвеснији и чуднији.

"Ако погледамо истраживања јавног мњења, Џо Бајден би колико сутра или прекосутра требало да постане нови председник. С друге стране, ако погледамо како изгледају кандидати наспрам неке америчке традиције, врло је чудно да је у толикој предности човек који је католик", истиче Ђурковић.

Сматра да је велико питање колико је Трамп успео да уђе у мањинске етничке заједнице, односно колико ће Афроамериканаца и Латиноамериканаца гласати за њега јер су традиционално гласачи демократа. 

"Тешко је предвиђати будућност. По истраживањима и доступним узорцима у овом тренутку, до последњег сата не може прецизно да се утврди коме би велика излазност могла да иде у корист", каже Ђурковић.

Хоће ли се наставити четри године Доналда Трампа зависи да ли ће се бирачи определити за њега или за Џоа Бајдена који је, за разлику од Трампа, човек из политичког система, сматра политиколог из Загреба Дејан Јовић.

Он сматра да је Трамп одговоран за урушавање поретка и да је он чак пореметио односе са традиционалним савезницима а склапао пријатељства са диктаторским системима. 

Јовић каже да људи који гласју за Бајдена гласају за повратак у извесност а не за трансакцијску политику коју води Трамп.

Фундаментална разлика између два кандидата је та што је Бајден оличења америчког политичког система. Трамп је, с друге стране, неочекиван избор који систем није никада прихватио, чак ни после четри године које је провео у Белој кући.

За очекивати је углавном да председник који седи у Белој кући побеђује на идућим изборима, али корона криза повезана са економијом, Трампово несналажење у решавању тог проблема су утицале да њему шансе за тријумф битно опадну, наводи за РТС дипломата и бивши амбасадор у САД.

"Да није било коронавируса Трамп би био у много бољем положају него сада. У таквим кризним временима људи траже неко лидерство и осећање сигурности које председник пружа, а он то није успео да испуни код огромног дела Америке. Тако да је одређен број становништва из тог разлога прешао на страну Бајдена, а, иначе не би гласали за њега", објашњава Вујачић.

Шездесет одсто држављана САД су, наводи, белци, а 40 одсто мањине.

"У кључним државама где се становништво повећало су све млади људи и врло хетерогени. Сваки четврти Американац је или емигрант или дете емигранта. Њихов поглед на свет је атипичан. Ако се погледа та генерација од 18 до 24 године – већина малолетника по први пут у Америци нису белци. То је прва генерација која позитивније мисли о социјализму него о капитализму. Апсолутни број белаца се први пут у америчкој историји смањио. Време не ради за Републиканску странку", казао је Мандић.

"У Америци је било на снази осамдесетих да не можеш да имаш фреквенцију ако се не трудиш да си објективан. Када је то укинуто, прво је кренуо Фокс и унео новину да не мораш да се претвараш да си објективан, да можеш да изражаваш жестока уверења. Пре тога су републиканци кренули са радио-станицама и програмима са којима су дигли моћ Републиканске странке", казала је Смајловићева.

Пре тога су, додаје, Си-Ен-Ен и Вашингтон пост говорили за Фокс, да је острашћен, а испоставило се да људи воле да гледају нешто што је живахно, па макар и викали на телевизор, и то је био привид.

"Сви су постали као Фокс. И сада имате стварно сукоб медија, с тим што је на Трамповој страни Фокс који је и даље најгледанији. Си-Ен-Ен има врло велику гледаност. Много је више телевизија на страни Трампа, а готово све новине на страни демократа. Питсбург пост газет, стари лист у Питсбургу, су први пут у историји подржали Трампа и то је преседан и видећемо колико је то битно. Трамп нема подршку највећег броја медија", истакла је Смајловићева.

Постоји, напомиње, разлог зашто је прича о души Америке узета за Бајденов мото.

"Ово нису два различита пројекта политичка, ово је дубље, и ту се сугерише да је једна страна морално боља. Ако имате душу, ако сте моралан човек, онда сте на Бајденовој страни. Порука је једна те иста, ако сте човек, ако имате емпатију, ако вас занима и здравље, ако држите до свог ближњег, онда ћете гласати за Бајдена, и онда је то порука на свим странама у Њујорк тајмсу и Вашингтон посту, чега није било раније", рекла је Смајловићева.

Професор економије и дипломата Иван Вујачић каже за РТС да је подељеност у Сједињеним Америчким Државама велика.

"Подељеност је била велика и раније, али Трампов начин опхођења према институцијама, начин на који га медији третирају, начин на који га доживљавају многи Американци дигао је поделу на много виши степен уочљивости", објашњава Вујачић.

Оцењује и да демографска слика сада иде много више у прилог демократа.

"Две трећине људи између 18 и 29 година опредељено је за демократе и људи између 30 и 42 година су са 58 одсто за демократе", наводи Вујачић.

Како каже, Републиканска странка је себе трансформисала из једне странке која је била странка више средње класе у једну народну партију, нарочито налазећи упориште на југу.

"Републиканци су сад заузели југ. То су црвене државе скоро до краја. На овим изборима се неке клате и то ће бити интересантно да се види. Мислим да постоји извесна доза страха код републиканаца да је на дугорочно клизавом терену. Видећемо како ће све то да се одрази на данашње изборе", наводи Вујачић.

Дописник РТС-а из Вашингтона Ненад Зафировић јавља да су гужве на биралиштима у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину и да су те државе кључне за оба кандидата.

До сада је гласало више од сто милиона Американаца, али се до јутра не очекује да ће бити познат победник.

У емисији гостују Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника, професор Иван Вујачић, бивши амбасадор Србије у Вашингтону, Миша Ђурковић, директор Института за европске студије у Београду.

Из Загреба се укључује политиколог Дејан Јовић, из Вашингтона и Чикага дописници РТС-а Ненад Зафировић и Александар Жигић, а из Њујорка новинарка Марија Шајкаш. 

Дешавања на изборима у САД уживо можете пратити и на сајту РТС-а.

Државни изборни одбор гласао је за продужење гласања на четири бирачка места са чијим отварањем се каснило на дан избора.

Продужење практично значи да ће резултати избора у тој држави каснити најмање 45 минута, и све док се сва биралишта не затворе. 

Kандидат демократа на председничким изборима у САД Џо Бајден посетио је, на дан избора, кућу у којој је одрастао у граду Скрентон у Пенсилванији.

Kако је објављено на Твитеру, Бајден је на зиду куће оставио поруку: "Из ове куће у Белу кућу, уз божју помоћ".

Бајден је током посете родном граду обећао да ће, ако победи на изборима, Белој кући "вратити пристојност".

Амерички репер Кање Вест написао је на Твитеру да гласа први пут у животу за некога коме заиста верује – за себе.

Вест, који је председнички кандидат у 12 америчких држава, укључујући Ајову, Вермонт и Тенеси, описао је планове за изборни дан.

"Бог је тако добар. Данас први пут у животу гласам за председника Сједињених Држава и то за некога коме заиста верујем... за себе", твитовао је репер.

Иначе многе познате личности у САД из света забаве од раније су се укључиле у кампању подршке Доналду Трампу или Џоу Бајдену.

Порука је стигла непосредно уочи почетка гласања, чиме је отклоњена забринутост да ће се у изборе умешати стране службе.

"Нема индикација да је спољни фактор учествовао на било који начин у изборном процесу, нити да је могао да манипулише гласовима на било који начин", рекао је Волф.

У САД је већ гласало сто милиона грађана, што је око 73 одсто од броја бирача на прошлим председничким изборима 2016. године, јавља дописник РТС-а из Вашингтона Ненад Зафировић.

Према проценам аналитичара кључне државе су Пенсилванија, Мичиген и Висконсин, и уколико Доналд Трамп освоји неку од тих држава могао би да прогласи победу, што може да доведе до протеста.

У Вашингтону је већ пет организација најавило протесте испред Беле куће после поноћи а међу њима и левичарска организација Антифа.

Због тога Вашингтон изгледа као да се спрема за рат, посебно блокови у близини Беле куће, где су власници локала обезбедили заштитом радње због страха од пљачки.

Три особе су упуцане у Канзасу због спора око знака на којем се изражава подршка актуелном америчком председнику, известио је Топика Капитал Џурнал, а пренео Хил.

Полиција је саопштила да је добила позив из резиденције у Северној Топики пошто је њен власник пријавио крађу знака на којима се пружа подршка Доналду Трампу и локалним републиканцима.

Једна особа пребачена је у болницу с простријелним ранама опасним по живот. Друге две жртве такође имају ране од ватреног оружја, потврдио је полицијски службеник. 

Истрага је у току и за сада нема ухапшених, а није јасно да ли починилац или жртве припадају табору републиканаца. 

Прва америчка држава која је отворила бирачка места је Вермонт, где су гласачи могли да се изјасне већ у 5.00 по локалном времену (11 по средњоеворпском).

Гласање је отпочело и у Конектикату, Вирџинији, Њујорку и Њу Џерзију.

То су државе на источној обали САД.

Нешто касније, због различите временске зоне, бирачка места ће бити отворена и у државама централног дела Америке, а најкасније на западу.