Филм о бомбардовању РТС-а из угла Светлане Јанићијевић

Светлана Јанићијевић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је најтежи део посла био приликом снимања филма и да је сада најтеже монтажеру који се први пут сусреће са том причом.

"Снимали смо велики број сведока, породице страдалих и људе који су на било који начин могли да сведоче о свему томе", рекла је Јанићијевићева.

Када слушате оца који прича о томе да би лакше подено смрт сина да је неко покушао да га измести на сигурнију локацију, када слушате о тим нивоима трагедије - не можете да останете равнодушни, истакла је Јанићијевићева.

"Све време док слушам људе ја плачем, не током снимања, већ током припреме за монтажу", каже она.

Према њеним речима, колеге које после 20 година причају о томе а које су преживели ту ноћ, емотивно се распадају.

Породице већ 20 година постављају једно питање "зашто" и не изгледа да ће сазнати одговор на то.

"У почетку сам била очајна, било је низ проблема али мислим да смо добили нови угао, расветлиле су ми се неке ствари", каже Јанићијевићева.

"Потпуно сам сигурна да ти људи нису смели да погину те вечери. Нико није смео да буде жртва, јер се знало да ће РТС бити гађан", рекла је ауторка филма.

НАТО не жели ни после 20 година да прича о томе, њима је то мрља. Више пута сам слала исти мејл, истиче она.

Како каже, филм ће на неке дилеме ставити тачку.

"Део породица страдалих радника РТС-а не жели да о томе прича јер су огорчени. Кажу да двадесет година говоре и очекују да прича донесе расплет", каже Јанићијевићева.