И даље не знамо колика је штета од НАТО агресије

Пре 20 година у Чачку бомбе су падале на "Слободу". Четрдесет седам НАТО пројектила велике разорне моћи уништило је 85 одсто фабрике. У укупну штету од 250 милиона евра Чачани су урачунали и непотписане уговоре.

"Изгубили смо много послова, закаснили смо у технолошком нивоу, тек сада стижемо онај ниво који је требало да имамо још пре 15 година", истиче Зоран Стефановић, дирктор "Слободе".

"Петрохемија" у Панчеву тај ниво још није достигла. Близу 40 одсто капацитета и даље не ради. Штету су проценили на 450 милиона долара.

"Бомбардована је хлорна линија, електролиза, а последице су се осетиле и на ПВЦ. Од тада те фабрике нису у раду", указује Велимир Унковић, генерални директор "Петрохемије".

Док су НАТО бомбе још падале на панчевачку "Петрохемију", "Азотару", "Рафинерију", Фабрику авиона "Утва" и друге јавне и приватне објекте у Србији, држава је усвојила Одлуку о начину утврђивања ратне штете.

Из првих послератних месеци датира и прелиминарна процена да она износи 100 милијарди долара. Међутим, ниједна Влада од тада није свела рачуне колико нас је коштало бомбардовање.

Људски капитал неповратно изгубљен

"Завршни рачун" тих 78 дана, 2000. је направила тадашња НВО Г-17. Према њиховој процени, бомбардовање је Југославију коштало 30 милијарди долара. Начињена је директна штета од око четири милијарде долара, а цех удара на привредне објекте био је готово 2,8 милијарди долара, од чега највећи део чине индустријска постројења.

Ипак, највећа штета је изгубљени бруто домаћи производ: све што би се произвело да рата није било.

"Вама су прекинути сви канали снабдевања, сви канали извоза, санкције су пооштрене, доступност иностраног, легалног капитала је постала немогућа. Биле су потребне године да се поврати тај ниво БДП, који није био велики те 1998. године", објашњава консултант УН Душан Коруноски.

Од рата и немаштине побегло је 100.000 грађана. Цена изгубљеног тзв. људског капитала процењује се на 2,3 милијарде долара.

"Новац уложен у њихово школовање и могућност стварања националног дохотка који би они имали шансу да направе у овој земљи је неповратно изгубљен и то је та цена тог људског капитала у који се не убрајају само они који су погинули већ и они који су отишли са ових простора", додаје Коруноски.

Нема изгледа за ратну одштету 

Ратна одштета не помиње се у тужби СРЈ против НАТО држава из 1999. године, а и по њој се Међународни суд правде прогласио ненадлежним.

"Сумњам да би након те одлуке о ненадлежности било могуће поново покренути пред МСП поступак и очекивати да суд одлучи другачије, односно да прихвати надлежност", истиче професор међунаородног права Тибор Варади.

Према америчком Џејнс дифенс виклију, НАТО су само бомбе које је бацио на Србију 1999. године коштале 2,5 милијарди долара. Исти износ касније се, наводно, слио у нашу земљу – као хуманитарна помоћ.