Ватерполисти Србије без Ћука у финалу Европског првенства против Мађарске (РТС, 1, 20.30)

Ватерполиста Радничког и репрезентативац Србије, Милош Ћук, због вируса неће бити у прилици да игра финале против Мађарске. Међутим, Радомир Драшовић ће бити његова замена.

Ћук је са Србијом четири пута освајао титулу првака Европе.

Дејан Савић и Александар Шапић рекордери су по броју наступа у националном тиму, односно по броју голова постигнутих за репрезентацију. 

Савић је одиграо 444 утакмице и постигао 405 голова, а у репрезентацији био је од 1994. год 2008. године.

Шапић је нешто касније заиграо за репрезентацију, 1997. године, а уписао је 385 наступа и постигао чак 981 гол.

У тренутном саставу, из тима који је освојио шампионску титулу 2016. године, присутни су Душан Мандић, Никола Јакшић, Сава Ранђеловић и Милош Ћук.

Душан Мандић је један од стубова српског ватерпола и један од најпоузданијих играча националног тима у последњој деценији.

Леворуки крилни нападач, рођен 1994. године у Котору, истиче се снажним и прецизним шутем, мирноћом у завршници и вештином, односно знањем да решава најважније утакмице.

Са репрезентацијом Србије освојио је три олимпијска злата (Рио 2016, Токио 2021, Париз 2024), више титула првака света и Европе, а значајну каријеру остварио је и на клупском нивоу, наступајући за најјаче европске клубове.

Ненаметљив ван базена, а ауторитативан у игри, Мандић симболизује континуитет и стабилност српског ватерпола.

Мандић никада није поражен у финалу европских првенстава. Има три злата са Србијом: 2014, 2016. и 2018. године.

Милан Глушац рођен је 30. септембар 2002. године у Београду, а тренутно је један од најмлађих адута српског ватерпола. Наступа на позицији голмана, а на себе је скренуо пажњу наступима уочи и током Европског првенства у Београду.

Ватерполо је почео да тренира у Партизану, бранио је боје НБГ Вукова, а од 2024. године члан је Новог Београда.

Сигурним интервенцијама и зрелим издањима на голу изборио се за место на голу и стекао поверење стручног штаба.

Глушац је на турниру провео у води безмало 160 минута, што је највише у тиму Србије, а следи га Василије Мартиновић са 155 минута.

Играјући на домаћем терену, Србија никада није изгубила велико финале – осим европских титула 2006. и 2016, освојила је и финала Светске лиге 2005. и 2019.

Мађарска је два пута играла европско финале против домаћина турнира и оба пута је поражена – од Србије 2006. и од Хрватске 2022.

Србија је прву златну медаљу освојила 2001. године у Будимпешти савладавши Италију са 8:5. Потом је одбранила титулу 2003. године у Крању победом над Хрватском. Први пут је златну медаљу на европским првенствима као самостална држава освојила 2006. године у Београду.

Онда су уследили Ајндховен 2012, Будимпешта 2014, Београд 2016. и Барселона 2018. године.

Најбољи стрелац Србије у Београду је Страхиња Рашовић са 19 голова, а притом је додао и 10 асистенција.

Рашовић је тренутно члан крагујеваког Радничког, а током каријере бранио је боје Новог Београда, Барцелонете, Црвене звезде, Егрија и Вашаша.

Поред великих европских финала, ривали су се састајали и у борбама за злато на другим највећим такмичењима.

Мађарска је победила у олимпијском финалу у Атини 2004, резултатом 8:7, Србија је освојила злато на Светском првенству 2005. у Монтреалу са 8:7, а састали су се и у финалу Светског купа 2006, Србија и Црна Гора је била боља са 10:9, као и у финалима Светске лиге 2004, Мађарска је тријумфовала 12:8, 2005. је СЦГ била убедљива 16:6, 2007, Србија је однела тријумф са 9:6, 2013. је Србија победила 12:7 и 2014. је такође меч припао Србији 10:6.

Права је прилика да се љубитељи ватерпола у Србији присете историјског тренутка и сјајног гола капитена Николе Јакшића на Олимпијским играма у Паризу у четвртфиналном дуелу против Грчке којим је донео пласман међу четири најбоља тима на турниру.

Јакшић је пре осам дана прославио свој 29. рођендан. Каријеру је започео у Партизану, а афирмисао се као поуздан бек у најјачим европским клубовима.

Са репрезентацијом Србије освојио је три олимпијска злата, као и Душан Мандић, с тим што Мандић има и бронзу из Лондона.

Ватерполисти Грчке победили су Италију у мечу за бронзану медаљу на Европском првенству у Београду, резултатом 12:5, по четвртинама 4:1, 3:1, 3:2, 2:1.

Овим тријумфом Грчка је стигла до првог еврпског одличја у историји. До сада им је четврто место, 1999. и 2016. године био најбољи пласман.

Пре међусобног дуела у Београду, Мађарска је добила последња три меча: на Олимпијским играма (утакмица групне фазе без великог такмичарског значаја, 17:13), у припремној утакмици у Будимпешти прошлог лета (13:12) и у узбудљивом полуфиналу Светског првенства 2025. у Сингапуру (19:18).

Србија је победу пре ове у главној фази Европског првенства остварила на Светском првенству у Дохи, у разигравању за пласман од 5. до 8. места (11:10).

На европским првенствима, Србија и Мађарска одиграле су укупно 26 мечева (укључујући и југословенску еру, од 1934). Мађарска води са 13 победа, Србија има 10, уз два ремија.

У прошлом веку Мађари су били у предности 9:2, али 21. век припада Србима, који у међусобним дуелима воде 8:4. Последња два меча пре овог првенства су припала Мађарској – 2022. године уследио је историјски пораз Србије (16:7, најтежи пораз Србије икада на великим такмичењима), а потом и победа Мађара после пенала 2024. (10:10, 5:4).

Најбољи стрелац Мађарске у Београду, Кристијан Манхерц, имао је кључну улогу у походу свог тима до финала, постигао је 15 голова.

На турниру у води је провео 153 минута, а уписао је и пет асистенција. Нема сумње да ће од њега зависити игра Мађарске.

Србија и Мађарска састале су се у борби за европску титулу три пута – Мађарска је славила 1997, а Србија 2006. и 2014. године.

Србија је трећи пут стигла до финала у београдским издањима Европског првенства; претходна два пута освојила је злато (против Мађарске 2006. и против Црне Горе 2016).

Подсетимо, финале доноси дуел две најуспешније нације у историји Европских првенстава.

Мађарска је на врху листе освајача медаља са 13 титула и укупно 26 одличја (7 сребрних, 6 бронзаних), док је Србија на другом месту са 8 титула и 22 медаље (8-9-5 рачунајући и југословенску еру – од повратка 1997. године биланс је 7-2-1).

Од 1989. године, Србија је играла у девет финала, освојила седам титула (2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018), а изгубила два финала (1997, 2008). Мађарска је до сада осам пута стизала до финала, освојила три титуле (1997, 1999, 2020), а поражена је у пет наврата (1993, 1995, 2006, 2014, 2022).

Пуне трибине очекују се на утакмици за златну медаљу између Србије и Мађарске, која ће бити одиграна у Београду.

Осим на Првом програму РТС-а, директан пренос доступан је на следећим линковима: 

https://rtsplaneta.rs/sr_lat/live/tv/218325/rts-direktan-prenos
https://eurovisionsport.com/en/explore/competition/20260110lenbelgrad

Србија је групну фазу окончала на првом месту групе Ц, без изгубљеног меча. Изабраници селектора Стевановића су почели неубедљиво против Холандије коју су саваладали после пенала резултатом 18:16, а у регуларном делу игре било је 13:13. Потом је Србија победила Шпанију са 12:11, и на крају убедљиво Израел - 19:9.

У наставку такмичења Србија је тријумфовала против Француске - 14:10, а у светском класику је победила Мађарску са 15:14, да би у последњем мечу пред полуфинале била поражена од Црне Горе резултатом 15:13. У полуфиналу је елиминисала Италију резултатом 17:13.

С друге стране, Мађарска је била смештена у групу А, а тамо није имала равноправног ривала, те је била убедљива на сва три меча. Прво је била неумољива против Француске са 15:7, потом је у другом колу са 13:10 победила Црну Гору и на крају је надиграла малту са 21:6.

Мађарска је надметање наставила у групи Е и ту је почела тријумфом над Холандијом са 16:11, а онда је Србија била боља, па су Мађари у последњем колу победили Шпанију са 15:14 после пенала. Победили су и Грчку после преокрета резултатом 15:12 у полуфиналу такмичења.

Голмани: Радослав Филиповић (Раднички), Милан Глушац (Нови Београд);

Центри: Немања Вицо (Приморац), Ђорђе Лазић (Јадран Херцег Нови);

Бекови: Сава Ранђеловић (Раднички), Никола Јакшић (Раднички), Радомир Драшовић (Марсеј), Петар Јакшић (Раднички);

Спољни играчи: Милош Ћук (Нови Београд), Страхиња Рашовић (Раднички), Никола Лукић (Нови Београд), Василије Мартиновић (Нови Београд), Никола Дедовић (Раднички), Душан Мандић (Ференцварош) и Виктор Рашовић (Раднички).

Уз селектора Уроша Стевановића, у стручном штабу су тренери Стефан Ћирић, Милош Ћирић, Дарко Билић, Немања Личанин и Милош Остојић, кондициони тренер Дајана Зорић, спортски психолог Андрија Герић, доктори Иван Марјановић и Никола Репац и физиотерапеути Владимир Радовић и Алекса Николић.

Кристоф Чома, Сома Вогел, Даниел Анђал, Бенедек Батици, Герго Фекете, Силард Јаншик, Петер Ковач, Кристијан Манхерц, Адам Нађ, Акос Нађ, Давид Татраи, Винце Варга, Вендел Вигвари, Винце Вигвари, Жомбор Вишмег.

Селектор тима: Жолт Варга.

Добра вест за Србију је и то што ће капитен Никола Јакшић играти у финалу Европског првенства против Мађарске пошто је прихваћена жалба Ватерполо савеза Србије на његов црвени картон добијен у трећем кварталу полуфиналног меча против Италије.

Поред квалитетне организације напада и чврсте одбранем, сигурно је и да ће голмани бити један од одлучујућих фактора у финалу.

Милан Глушац је ефикаснији од Соме Вогела, па се очекује да у одлучујућем мечу за златну медаљу помогне свом тиму. У полуфиналу против Италије је проглашен за најефикаснијег играча утакмице.

Финале између Србије и Мађарске доноси окршај две најтрофејније репрезентације у историји овог такмичења, а ово ће бити и други сусрет тимова на Европском првенству.

У првом је Србија изашла као победник.

Поред тога, финале представља и ново поглавље великог ривалства две селекције које су обележиле историју ватерпола. Србија, актуелни олимпијски шампион, и Мађарска, вишеструки европски и светски првак, бориће се за титулу у мечу који обећава врхунски квалитет и велику неизвесност.

Београд је још једном потврдио статус једног од светских ватерполо центара.

После незаборавних шампионата 2006. и 2016. године, када је у финалу оборен светски рекорд по посећености у "Београдској арени" са 18.473 гледаоца, главни град Србије поново је оправдао висока очекивања публике и љубитеља ватерпола и угостио је 16 најбољих селекција Старог континента.

Европско првенство у ватерполу, 37. по реду и треће у Београду, стигло је до саме завршнице. Србија ће пред домаћом публиком имати прилику да се после осмогодишње паузе врати на европски трон, док Мађарска брани статус најуспешније селекције у историји континенталних шампионата.