Србија и Мађарска у борби за златну медаљу на Европском првенству (РТС 1, 20.30)

Европско првенство у ватерполу, 37. по реду и треће у Београду, стигло је до саме завршнице. Србија ће пред домаћом публиком имати прилику да се после осмогодишње паузе врати на европски трон, док Мађарска брани статус најуспешније селекције у историји континенталних шампионата.

Београд је још једном потврдио статус једног од светских ватерполо центара. После незаборавних шампионата 2006. и 2016. године, када је у финалу оборен светски рекорд по посећености у "Београдској арени" са 18.473 гледаоца, главни град Србије поново је оправдао висока очекивања публике и љубитеља ватерпола и угостио је 16 најбољих селекција Старог континента.

До самог краја стигле су Италија, Грчка, Мађарска и Србија. Италија ће играти против Грчке меч за борнзану медаљу од 17.00 уз директан пренос на Другом програму РТС-а.

Финале између Србије и Мађарске доноси окршај две најтрофејније репрезентације у историји овог такмичења, а ово ће бити и други сусрет тимова на Европском првенству. У првом је Србија изашла као победник.

Поред тога, финале представља и ново поглавље великог ривалства две селекције које су обележиле историју ватерпола. Србија, актуелни олимпијски шампион, и Мађарска, вишеструки европски и светски првак, бориће се за титулу у мечу који обећава врхунски квалитет и велику неизвесност.

Добра вест за Србију је и то што ће капитен Никола Јакшић играти у финалу Европског првенства против Мађарске пошто је прихваћена жалба Ватерполо савеза Србије на његов црвени картон добијен у трећем кварталу полуфиналног меча против Италије.

Поред квалитетне организације напада и чврсте одбранем, сигурно је и да ће голмани бити један од одлучујућих фактора у финалу. Милан Глушац је ефикаснији од Соме Вогела, па се очекује да у одлучујућем мечу за златну медаљу помогне свом тиму. У полуфиналу против Италије је проглашен за најефикаснијег играча утакмице.

Мађарска – најтрофејнија репрезентација Европе у походу на ново злато

Репрезентација Мађарске у финале Европског првенства улази као најтрофејнија селекција у историји континенталног ватерпола. Са укупно 13 златних медаља. Мађари и даље држе рекорд по броју освојених титула, а доминација са пет узастопних титула обележила је сам почетак европских шампионата.

Мађарска је прву титулу освојила 1926. године, након чега је везала још четири узастопна злата, подвиг који ниједна репрезентација до данас није поновила. У првим деценијама такмичења били су готово неприкосновени, освојивши осам од првих десет и чак десет од првих 14 европских првенстава. Иако су у модерној ери ређе стизали до злата, Мађари су и даље редовно међу најбољима.

Укупни биланс Мађарске на Европским првенствима износи 13 златних, седам сребрних и шест бронзаних медаља, што је најуспешнији учинак у историји такмичења. Чак 32 пута у 34 наступа завршавали су међу првих пет селекција, а само једном нису учествовали на шампионату, 1950. године у Аустрији, из политичких разлога.

Поред европских успеха, Мађарска има и импресивну колекцију трофеја са највећих светских такмичења. Девет пута су били олимпијски шампиони, четири пута светски прваци, док су освајали и трофеје Светског купа и Светске лиге. Иако су у последњих 17 година освојили "само" пет златних медаља на великим такмичењима, континуитет резултата остао је један од њихових главних адута.

Посебно се издваја чињеница да су Мађари у последњих шест година чак четири пута играли финале великих такмичења - освојили су злато на Европском првенству 2020. године, били сребрни 2022, постали светски прваци 2023, а затим и вицешампиони света 2025. године.

Србија поново у борби за европско злато

Репрезентација Србије у финале Европског првенства улази као једна од најуспешнијих селекција у историји ватерпола, са богатом традицијом, али и снажним мотивом да се после осам година паузе врати на европски трон.

Невероватна серија од девет узастопних пласмана на победничко постоље прекинута је у Будимпешти 2020. године, када је у четвртфиналу поражена од Шпаније након пенала и такмичење завршили на петом месту. До тада је Србија освојила седам од претходних девет европских шампионата, а од повратка на сцену 1997. године чак десет пута је била међу освајачима медаља.

Након Будимпеште уследио је тежак период. Пораз од Француске у плеј-офу на Европском првенству у Сплиту донео је девето место, најслабији резултат у историји националног тима, док је две године касније елиминација од Мађарске после пенала у четвртфиналу спречила Србију да се врати међу четири најбоље. Тако је Србија три узастопна европска првенства остала без пласмана у завршницу.

Историја српског ватерпола, започета још у време Југославије, исписана је бројним медаљама и великим трофејима. Од првог наступа на Европском првенству 1934. године, преко олимпијских злата и светских титула, Србија је изградила статус светске силе, који је посебно учвршћен почетком 21. века.

Од 2000. године уследила је једна од најдоминантнијих ера у историји овог спорта. Србија је освајала олимпијске, светске и европске титуле, бележила дуге низове без пораза и подигла укупно 25 златних медаља на највећим такмичењима. Златна серија крунисана је олимпијским златом у Рију 2016. године, након чега је уследио постепени пад резултата услед смене генерација.

Ипак, и у периоду без европских и светских медаља, једна константа остала је непромењена - олимпијска доминација. Освајањем злата у Паризу 2024. године, Србија је стигла до треће узастопне олимпијске титуле и изједначила историјски успех Мађарске.

Путеви до финала

Србија је групну фазу окончала на првом месту групе Ц, без изгубљеног меча. Изабраници селектора Стевановића су почели неубедљиво против Холандије коју су саваладали после пенала резултатом 18:16, а у регуларном делу игре било је 13:13. Потом је Србија победила Шпанију са 12:11, и на крају убедљиво Израел - 19:9.

У наставку такмичења Србија је тријумфовала против Француске - 14:10, а у светском класику је победила Мађарску са 15:14, да би у последњем мечу пред полуфинале била поражена од Црне Горе резултатом 15:13. У полуфиналу је елиминисала Италију резултатом 17:13.

С друге стране, Мађарска је била смештена у групу А, а тамо није имала равноправног ривала, те је била убедљива на сва три меча. Прво је била неумољива против Француске са 15:7, потом је у другом колу са 13:10 победила Црну Гору и на крају је надиграла малту са 21:6.

Мађарска је надметање наставила у групи Е и ту је почела тријумфом над Холандијом са 16:11, а онда је Србија била боља, па су Мађари у последњем колу победили Шпанију са 15:14 после пенала. Победили су и Грчку после преокрета резултатом 15:12 у полуфиналу такмичења.