Јужна Кореја, ширина душе и рај за погубљене странце

Далеко је Јужна Кореја, богата људима, бизнисом, природом... Истовремено оптерећена прошлошћу, раздвојена, због тога тужна, али окренута раду, напретку и будућности.

Људи су ненаметљиви, можда често и стидљиви али културни, неговани, пристојни и добронамерни. Хоће да помогну у свакој прилици и у томе уживају, хране се добротом. На малим обичним стварима видите богатство и ширину душе уз обавезан осмех и дубок наклон као знак поштовања и задовољства што сте у њиховом граду.

Ево једног примера.

По доласку у Квангџу, била ми је потребна интернет картица, која се овде, из мени нејасног разлога, тешко налази. То ми, логично, ствара нервозу. Бринем да ли ће функционисати техника коју сам понео из Београда, та картица је резервна варијанта.

Сате сам провео шетајући градом у стрпљивој потрази, прижељкујући да ће упорност победити. Потрагу је олакшала велика љубазност људи које молим за помоћ.

Они промене правац кретања и заједно кренемо до продавница где верују да бих
могао да пронађем решење. То пешачење потраје више стотина метара, буде им жао што нисам решио проблем, осмехну се, поздраве и врате својим обавезама.

Мало је странаца у Јужној Кореји, да је ближе да чешће дођемо и видимо како се поштују старији, како се враћа изгубљени новчаник и телефон, како нико не жели да вас превари и на било који начин оштети.

Све то уз осмех и мир својствен овом делу света, као да желе да кажу "живот је леп, уживајте у малим стварима"... Хвала на подсећању и дивном наклону.