Наши на ЗОИ

Наши спортисти учествују на Зимским Олимпијским играма још од првих Игара у Шамонију 1924. године, а континуитет учешћа прекидан је само три пута - 1932. у Лејк Плесиду и 1960. године у Скво Велију због високих трошкова путовања и учешћа с једне, а малих изгледа за добре пласмане с друге стране, као и 1994. године у Лилехамеру због санкција.

На Играма у Шамонију 1924. спортисти Краљевине СХС, слично представницима Југославије 1992, 1998. и 2002. водили су се олимпијском максимом „важно је учествовати", а највеће успехе „плави" су постигли осамдесетих година прошлог века на два последња учешћа спортиста некадашње СФРЈ.

У Шамонију имали смо четворицу репрезентативаца у смучарском трчању. Најбољи пласман остварио је Швигељ заузевши 32. место у трци на 18 км, али 36 минута иза победника.

У Гармиш Партенкирхену 1936. сјајан резултат забележио је Франц Смолеј у трци на 50 км освојивши 10. место и то је био најбољи индивидуални пласман све до 1968. године када га је надмашио скакач Лудвиг Зајц - за једно место.

Гро југословенских олимпијских тимова до 1992. године чинили су словеначки спортисти (често били су то само они), будући да су у Словенији четрдесетих година прошлог века изградњом скакаонице на Планици, снажан замах добили смучарски скокови, затим и смучарско трчање, а шездесетих година хокеј и тек на крају алпско смучање

У Кортини Д'Ампецо 1956. у екипи Југославије први пут су и спортисткиње и у нордијском трчању Амалија Белај, Бисерка Воденлич и Нада Бирко (штафета 3 x 5 км) надмашиле су Смолејев пласман освојивши девето место, али то је био екипни пласман.

После осмогодишње паузе, због пропуштања Игара у Скво Велију 1960. Југославија се вратила на Игре 1964. у Инзбруку (опет без значајнијих домета), а уз нордијце и алпинце у екипи су и дебитанти - хокејаши. Три победе, три пораза и један „реми" био је њихов учинак.

Први значајнији пласман у алпском смучању, остварила је Мајда Анкеле 1968. године у Греноблу освојивши 12. место у слалому, а најбољи индивидуални пласман у скоковима и, уопште на свим Играма дотад остварио је Лудвиг Зајц деветим местом на великој скакаоници. Исти пласман остварили су и хокејаши освајањем првог места у „Б" групи и деветог укупно.

Скакачи су у Греноблу преузели примат у хијерархији зимских спортова у Југославији и на наредним Играма у Сапороу 1972. Данило Пудгар је на малој скакаоници доскочио до осмог места. Био је то дотад најбољи пласман и у екипном и појединачном пласману.

Бум алпског смучања почео је крајем седамдесетих година доласком Тонета Вогринеца на чело тима, оснивањем „YУ ски пула" и првим успесима његових звезда Крижаја, Стрела, Франка и Куралта у такмичењима за Светски куп. Прва „бела медаља чекала се већ у Лејк Плесиду 1980. међутим измакла је за неколико делића секунде - Бојан Крижај је заузео четврто место.

У Лејк Плесиду Југославија је први пут учествовала у бијатлону (Маријан Бургер, 35. на 20 км и 38. на 10 км) и уметничком клизању (Санда Дубравчић заузела је 11 место), а први пут од 1964. наших хокејаша нема на Играма, јер више нема ни „Б" групе.

Изузетак је било Сарајево 1984. када смо право учешћа добили као домаћини, а много значајнији изузетак била је прва зимска олимпијска медаља коју је Југославији донео Јуре Франко, освојивши „сребро" у велеслалому 14. фебруара 1984. године.

У Сарајеву, као домаћин, Југославија је дебитовала у уметничком клизању у мушкој конкуренцији (Миљан Беговић, 21. место), брзом клизању (четворо такмичара закованих на зачељу), бобу (Борис Рађеновић пилот нашег четвороседа у Солт Лејк Ситију 2002) тада је довезао наш први двосед до 24. места), санкању (Дајана Карајица, 17. место од 24 такмичарке)...

У Калгарију на последњем заједничком учешћу спортиста из свих република СФРЈ остварен је највећи успех дотад.

Матеја Свет освојла је „сребро" у слалому, Матјаж Дебелак освојио је прву скакачку медаљу - „бронзу" на 90-метарској скакаоници, а трећи трофеј и то сребрни освојен је у скоковима у екипној конкуренцији.

У Албертвилу 1992. Југославију су представљали такмичари из Србије, Црне Горе, БИХ и Македоније, док су самосталне олимпијске делегације имали Словенија и Хрватска. Најуспешнији од „плавих" био је боб двосед (Вујадиновић, Пандуревић) који је у конкуренцији 46 посада бо 29. Нажалост, следеће Игре одржане су само после две године, а југословенски спортисти (тада већ спортисти СРЈ, без БИХ и Македоније) због санкција нису имали шансу да освоје ФИС бодове неопходне за пласман на Игре.

У Нагану 1998. Југославија је учествовала захваљујући „позивницама" МОК, а учешће у Солт Лејк Ситију 2002. наши смучари и боб четворосед изборили су на такмичењима.
То важи и за наше учеснике XX зимских олимпијских игара у Торину.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 27. новембар 2024.
8° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње