Мадрид опет у знаку тениса, Ђоковићев повратак у шпанску престоницу после двогодишње паузе

Новак Ђоковић враћа се у Мадрид после двогодишње паузе. Биће му то 13. учешће на овом турниру, на ком је до сада три пута подизао трофеј – 2011, 2016. и 2019. године. Овога пута постављен је за четвртог носиоца и биће слободан у првом колу. У другом чека победникa меча између Матеа Арналдија и Борне Ћорића.

У истој половини жреба налази се и Карлос Алкараз, домаћи адут и један од главних фаворита. Он ће на старту играти против победника дуела Бергс – Нишиока. Потенцијални дуел Ђоковић – Алкараз могућ је тек у полуфиналу.

Поред Ђоковића, Србију у мушкој конкуренцији представљају: Миомир Кецмановић у првом колу против Лоренца Сонега, а победник иде на Алекса де Минора.

Ласло Ђере стартује против Фабија Фоњинија, а уколико победи, чека га Данил Медведев, Хамад Међедовић игра против Аргентинца Ечеверија, а затим потенцијално се састаје са Лоренцом Музетијем. Душан Лајовић је стигао кроз квалификације, а ривал у првом колу биће му Итан Квин. Уколико победи играће са Јакубом Меншиком.

Титулу у Мадриду брани Рус Андреј Рубљов који ће играти против победника дуела Гаел Монфис – Борна Гојо.

Немац Александер Зверев је постављен за првог носиоца и будући да је слободан у првој рунди, у другој ће чекати бољег из меча Роберто Баутиста Агут и Ђауме Мунар.

Олга Даниловић и Теодора Костовић међу најбољима у Мадриду

У женској конкуренцији, Србија ће имати две представнице, фокус је на Олги Даниловић која ће у првом колу одмерити снаге са Викторијом Азаренком. Победницу чека Рускиња Јекатерина Александрова.

Млада Теодора Костовић, изборила се за прилику у главном жребу кроз квалификације и на старту ће играти против Еве Лис из Немачке.

Прошлогодишње финалисткиње Ига Свјонтек и Арина Сабаленка такође учествују. Обе су слободне у првом колу. Свјонтек ће у другој рунди играти против Александре Иле, а Сабаленка против победнице дуела Блинкова – Удварди. 

Историјат турнира у Мадриду

Мастерс у Мадриду започео је 2002. године као мушки турнир на тврдој подлози у дворани, у Мадрид арени, и био је један од два дворанска мастерса пред Завршни турнир сезоне.

Први шампион био је Андре Агаси, а Рафаел Надал је најуспешнији са пет титула. Након 2008. године, Шангај је преузео његов термин у календару, а турнир у Мадриду је доживео велику трансформацију.

Од 2009. игра се на шљаци у комплексу Каха махика у парку Манзанарес, са главним тереном који има покретни кров. Уведена је и женска конкуренција, која је заменила некадашњи турнир у Берлину. Прва шампионка била је Динара Сафина, а Петра Квитова је најуспешнија са три титуле. Серена Вилијамс, Симона Халеп и Арина Сабаленка тријумфовале су по два пута.

Женски турнир је од 2021. прешао на формат од две недеље, док је мушки од 2023. проширен на 96 играча и траје 12 дана, чиме је изједначен са мастерсима у Индијан Велсу, Мајамију, Риму и Шангају.

Власник турнира од 2009. био је Јон Циријак, а од 2021. компанија IMG, која је најавила модернизацију комплекса и изградњу новог стадиона са 8.000 места након издања турнира 2026. Отварање је планирано за 2028. годину.

Плава шљака

Љубитељима тениса добро је познато да је турнир у Мадриду 2012. године остао упамћен по јединственом експерименту – плавој шљаци, која се по први и последњи пут користила на једном мастерсу.

Идеју је иницирао тадашњи власник турнира Циријак, уз образложење да би плава боја била прегледнија за телевизијску публику. Директор турнира Мануел Сантана тврдио је да подлога, осим боје, има исте техничке карактеристике као традиционална црвена шљака. Ипак, бројни тенисери су се жалили на њену клизавост.

Незадовољство је кулминирало претњама бојкотом водећих тенисера, укључујући Рафаела Надала и Новака Ђоковића, па се турнир већ 2013. вратио на класичну црвену шљаку.

Упркос свему, 2012. је у историји остала забележена и као година у којој је Роџер Федерер постао једини тенисер са титулама у Мадриду на све три подлоге – тврдој (2006), црвеној шљаци (2009) и плавој (2012).

Серена Вилијамс је у женској конкуренцији освојила турнир на две различите подлоге – плавој 2012. и црвеној 2013.

Надалов подвиг на мадридском бетону 

Као што је поменуто, пре него што је турнир у Мадриду прешао на шљаку, био је један од главних касносезонских турнира на тврдој подлози, незгодној за Шпанце, али то није спречило Хуана Карлоса Ферера 2003. и Рафаела Надала 2005. да тријумфују.

Управо те 2005. одиграо се један од најупечатљивијих мечева у историји турнира – Надал је у финалу савладао Ивана Љубичића након преокрета, иако је губио са 2:0 у сетовима и наступао повређен.

Хрват је сервирао 32 аса, али је Надал уз подршку публике преокренуо резултат (3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 7:6) и освојио своју једину титулу у дворани на тврдој подлози, као и једанаесту у тој, најуспешнијој сезони у каријери.

Додајмо, сви остали мечеви на турниру те године, сем финала, играни су на два добијена сета.

Мадридска шљака чека

Мадрид је турнир са богатом историјом, али и турнир који воли да изненади – од плаве шљаке до драматичних преокрета и нових, младих шампиона.

Како се тениска елита окупила под покретним кровом Кахе махике, Мадрид је поново постао центар тениске магије. Са Ђоковићевим повратком, Алкаразовим амбицијама, младим српским снагама и сјајним тенисеркама попут Свјонтек и Сабаленке, нема сумње да предстоје врхунски тениски мечеви.

Остаје да видимо хоће ли историја поново бити исписана на мадридској црвеној шљаци.