Ђоковић у великом интервјуу за РТС: Олимпијске игре су круна моје каријере, мотивишу ме гренд слемови и репрезентација

Ђоковић је пред дуел Дејвис купа у ком се Србија током викенда састаје са Грчком издвојио време како би се присетио најзначајнијих детаља из своје богате каријере, али и објаснио због чега му је победа на олимпијском турниру најдража у каријери.

"Има више разлога због којих је олимпијско злато најзначајније достигнуће у мојој каријери, али је главни тај што сам поново имао прилику да представљам своју земљу на најзначајнијем спортском догађају који се одиграва тек сваке четири године. Други разлог је то што је моја олимпијска каријера до сада била турбулентна. У Пекингу сам дошао до бронзе, након чега сам одиграо још три турнира и на два изгубио у борби за бронзу. То су вероватно и најтежи порази у мојој каријери", рекао је Ђоковић.

Додао је и да је било више фактора који су допринели томе да се олимпијско злато издвоји у мноштву трофеја које је освојио.

"Олимпијада се одиграва сваке четири године и због тога је изузетно драгоцена, иако ми тенисери имамо четири велика турнира годишње. Чињеница да на четири досадашња учешћа нисам ушао у финале, да сам ушао на Олимпијаду без титуле ове године, као и да сам оперисао колено два месеца пре Париза, био поражен у финалу Вимблдона, али и да имам 37 година, учинили су победу посебном. Гађао сам златну медаљу и због тога ми је и сам пласман у финале значио много, али је циљ била победа", додао је Ђоковић.

Говорио је Ђоковић и о притиску с којим се суочава и у позним играчким годинама.

"Притисак је увек присутан, нарочито кад се очекује да увек победите. Ја сам увек самокритичан и очекујем доста од себе, те стога доста времена проводим припремајући се како бих могао да увек будем на максимуму. Ствари су се промениле у последње време, ту су и године и морам да темпирам форму за оно што има највећи значај, а то је ове године била Олимпијада. Много ми је лакнуло када сам знао да ћу бити спреман после повреде", објаснио је Ђоковић.

Истакао је и да није имао додатни притисак, који зависи од квалитета игара, с обзиром на то да је био у потпуности спреман за олимпијски турнир.

"Додатни притисак зависи од форме, од тога како сте играли на турниру. Ја до финала ниам изгубио ниједан сет, а и победа против Надала ми је била јасан знак да сам у доброј форми. Био сам физички и ментално спреман. Знао сам да ме много људи у Србији гледа и бодри и осећао сам ту енергију, те је тај додатни притисак био мањи. На Ју-Ес опену нисам био сто одсто спреман, те сам у сваки меч улазио нервознији него што је то био случај пред финале Олимпијаде", рекао је тренутно четврти тенисер света.

"Значај Олимпијских игара сам осетио тек током свог првог учешћа"

Према његовим речима, није био свестан важности Олимпијских игара све до првог учешћа у Пекингу.

"Олимпијада ми је била звезда водиља. Када сам почињао да играм тенис, сан ми је био да освојим Вимблдон и будем први на свету. Тенис није класичан олимпијски спорт где спортисти чекају четири године на Олимпијаду и за њу се спремају највише, те је стога нисам доживљавао на исти начин када сам био мали. Тек када сам отишао на прву Олимпијаду и осетио тај дух олимпијског села у ком се налази 10.000 најбољих светских спортиста, схватио сам да се то не може доживети на другим такмичењима", истакао је Ђоковић.

Додао је да је имао велику подршку српског тима у Паризу, али и да је избегавао задржавање у олимпијском селу услед превелике пажње коју су му поклањали други спортисти.

"У Пекингу сам боравио у селу све време, док сам овог пута одлучио да будем ван, како бих могао да се фокусирам на изазове који ме чекају. Међутим, посетио сам село неколико пута и желео сам да одем до мензе и теретане и било ми је супер да поделим искуства са другим такмичарима, али је дошло до презасићења те сам једном приликом и одустао од одласка у мензу. Био сам и у просторијама у којима је боравила наша делегација и оно што су ми приредили када сам дошао са златном медаљом јесте нешто што ћу памтити читавог живота. Било ми је готово непријатно од толике подршке и не знам како бих могао да им се одужим за све то", рекао је српски тенисер.

Присетио се освајач 24 гренд слем турнира и савета које је дао ватерполистима када су проживљавали тешке тренутке у Паризу.

"Ситуација са ватерполистима се једноставно десила и била је непланирана. Не желим да кажем о чему смо све причали, али се једноставно задесило да сам био ту када су имали састанак и нису били у добром расположењу, што потпуно разумем. Од њих су очекивања увек највиша и чим дође до пораза делује као да је смак света. Ја сам више поделио нека своја искуства јер су ме замолили за савет, тако да ништа од тога није било планирано. Не волим да дајем савете, већ да преносим искуства у којима се неко можда пронађе", објаснио је Ђоковић.

"Први гренд слем трофеј ме је увео у друштво најбољих"

У другом делу разговора, Ђоковић је говорио о својим учешћима и успесима на гренд слем турнирима. За почетак је објаснио због чега је освајање првог Аустралијан опена било пресудно за развој његове каријере.

"Нисам тада знао да ћу имати тако добар учинак на том турниру. Верујем у судбину и да се неке ствари дешавају с разлогом. Након првог гренд слема сам почео да верујем да их могу освојити више и да могу да се умешам у ривалство између Надала и Федерера. Мучио сам се наредних година са њима и због тог ривалства сам морао да задрем дубље и са својим тимом нађем стратегију за физички и ментални развој како бих могао да им парирам. Кључна је била друга половина 2010. године, када смо освојили и Дејвис куп и након тога сам почео да нижем успехе у Аустралији, где постоји велика српска заједница која ме је увек подржавала", изјавио је Ђоковић.

Објаснио је и због чега ужива у наступима у Аустралији.

"Тамо је и лепо време када је овде зима и нарочито ми пријају ти ноћни мечеви. Такође, Аустралијанци много цене спортисте и цео град живи за тенис тих месец дана. Још један од разлога је и то што се игра на почетку године, а ја волим да сезону започнем на што бољи начин", истакао је десетоструки првак Аустралијан опена.

Објаснио је и на који начин је од најранијих дана, под утицајем породице и првих тренера, градио самопоуздање.

"Самопоуздање сам градио пре свега угледајући се на свог оца, који је увек био упоран и веровао је у мене чак и када ја нисам. Ту је била и мајка, која је у 70 квадрата издржавала четири мушкарца, а ја сам изабрао најскупљи спорт у време санкција и веома тешких услова за живот. Био ми је потребан неко ко ће да верује у мене и ко ће да ме гура без обзира на то ко је преко пута мене. Тако сам научио да верујем у себе. То је потекло из куће, а касније су дошли и Јелена Генчић, моја тениска мајка, као и мој тениски отац Ники Пилић, који су ми својом ризницом знања помагали и усмеравали ме како тактички, тако и емоционално", рекао је Ђоковић.

"Надал је једини разлог због ког сам касно освојио први Ролан Гарос"

Након тога је причао о Ролан Гаросу и Рафаелу Надалу као главном разлогу за нешто тежи пут до тријумфа на Отвореном првенству Француске.

"Надал је вероватно једини разлог због чега је било потребно много времена да се освоји Ролан Гарос, како за мене тако и за Федерера. Био је готово непобедив ту, а ја сам имао прилику да га победим три пута. Нико никада вероватно неће имати скор какав он има тамо и због тога увек има и улогу фаворита, због чега знате да ћете морати да одиграте најбоље што можете како бисте га победили. Са друге стране, то је победама над њим у Паризу давало посебан значај", изјавио је троструки освајач Ролан Гароса.

Присетио се и повреде коју је задобио на овогодишњем Ролан Гаросу, због које је био угрожен његов наступ на Олимпијским играма.

"Прво што сам помислио када сам се повредио било је да ћу пропустити Олимпијаду, због чега сам се забринуо. Међутим, пре операције су ме уверили да ћу, ако захват и рехабилитациони процес прођу без проблема, сигурно бити спреман за Париз, док је Вимблдон био знак питања. Након операције сам се осећао добро и опоравак је текао одлично, те сам играо и на Вимблдону, а када сам ушао у финале отклонио сам све сумње о повреди. Стезник сам носио превентивно, али нисам размишао о колену на Олимпијади", истакао је Ђоковић.

"Вимблдон има посебно место у мом срцу"

Уследило је евоцирање успомена на први освојени Вимблдон и дочек који му је приређен у Београду.

"Дочек који ми је приређен када сам освојио први Вимблдон и постао број један био је нешто уникатно и јединствено. Од аеродрома, па до Скупштине и гомиле људи који су се сакупили. Тада сам имао и прилику да представим људе који су ми помогли током каријере и жртвовали се за мене", започео је Ђоковић причу о свом омиљеном турниру.

Након тога је објаснио због чега му је трећи гренд слем у сезони омиљени турнир.

"Вимблдон је увек имао посебно место у мом срцу. Са четири или пет година сам одгледао свој први меч у каријери и то је било финале у ком је Сампрас освојио Вимблдон. Заљубио сам се у ту зелену траву и беле униформе, као и у традицију коју нема ниједан други турнир. Због тога ми је Вимблдон омиљени турнир, као и већини играча", рекао је Ђоковић.

"Мотивишу ме гренд слемови и играње за репрезентацију"

Што је Ју-Ес опена тиче, најрадије се сећа прве титуле коју је освојио пре 13 година.

"Први пут је увек посебан и стога ми је и први трофеј у Њујорку 2011. године вероватно и најдражи. Међутим, ту је и тријумф над Федерером, који је у том периоду играо свој вероватно најбољи тенис на тврдој подлози. Публика је такође била на његовој страни и велики је успех што сам остао присебан и успео да га победим", изјавио је српски тенисер.

На крају се осврнуо на предстојећи меч Дејвис куп репрезентације против Грчке, али и на освајање тог такмичења које сматра једним од својих највећих успеха у каријери.

"За сада све тече у најбољем реду. Мене сада мотивишу гренд слемови и играње за репрезентацију. Остали турнири ме мање мотивишу и служе ми пре свега за подизање форме за најважније изазове. Драго ми је што могу да будем на располагању репрезентацији и мом пријатељу из детињства Виктору Троицком, с којим сам и освојио Дејвис куп. Уз Олимпијаду и Вимблдон то је свакако највећи успех у мојој каријери. Када играте за репрезентацију имате подршку селектора, саиграча и у нашем случају тада и публике, што доноси додатни подстрек. Формат такмичења се променио, тако да позивам публику да дође да нас подржи у мом можда и последњем наступу на домаћем терену у Дејвис купу", закључио је Ђоковић.