Ђоковићев претходник из војвођанског села, Момчило Тапавица, први Србин са олимпијском медаљом

Прву и једину медаљу у тенису на Олимпијским играма у Пекингу, 2008. године, Србији је донео Новак Ђоковић. 96 година пре тога српски тим дебитовао је на Олимпијским играма, а мало је познато да је исти успех пре више од века остварио Момчило Тапавица.

Шира јавност не познаје лик и дело Момчила Тапавице, као ни село Надаљ у коме је рођен. Међутим, све док буде горео олимпијски пламен и док је путева којим се иде у Тапавичино родно место, тачно на средини Војводине, у његову славу најгласније говориће управо Надаљчани.

Још је Наполеон у аустријским ратовима упознао шајкаше из овог краја. Па, чини се да је снагу и храброст наследио и Тапавица. Ипак, прича о њему рачва се успешно у више праваца, те су и изданци његовог ума симболи градова.

"Био је ђак генерације у основној школи и средњој школи коју је завршио у Новом Саду у некадашњој Великој православној гимназији, односно данашњој Змај Јовиној гимназији. Касније је отишао на студије архитектуре у Будимпешти", навео је историчар Срђан Бошковић.

Аатлетизам и спортски дух су га препоручили као једног од 13 чланова који су представљали Угарску на Олимпијским играма.

"Био је врло истакнут и поприлично снажан по својој грађи. У неким записима стоји да у време служења војног рока у Будимпешти, где је служио као гардиста, да је демонстрирао своју снагу тако што би ухватио два питомца и испод мишке их носио трчећи око полигона за гађање", описује Дејан Корцеба из Дома културе у Србобрану. 

Иако се такмичио под заставом Угарске, историја је запамтила Тапавицу као првог Србина и Словена који је освојио медаљу на првим модерним олимпијским играма у Атини. Тачно 112 година пре успеха сународника Новака Ђоковића, Тапавица се овенчао бронзаном медаљом, али то није једина дисциплина у којој је имао успеха.

Сем спорта, значајан доринос и у архитектури

Тапавица је велики допринос дао и као архитекта, зато оправдава дефиницију ренесансног човека. До краја живота остао је веран родном Надаљу и помагао је на сваки начин, зато се мештани овог места труде да на сваки начин очувају успомену на њега, и да о томе уче и нове генерације.

Учитељица Соња Стојиновић навела је његов допринос за локалну заједницу.

“Најзначајније ствари које је урадио за нас је израда атарских путева, то што се самостално понудио да изради рестаурацију наше православне цркве у Надаљу“, рекла је Стојиновићева.

Поред Надаља, Тапавица је стварао и у Новом Саду.

"Подигао је, може се рећи, један од најлепших и најзнаменитијих објеката. То је зграда Матице Српске, која је била намењена да се по легату Марије Трандафил Поповић, буде заправо сиротиште", прича историчар Срђан Бошковић.

Величан широм бивше Југославије

Након Другог светског рата, Тапавица се преселио у Истру. Умро је у Пули, 1949. године. Његове бисте налазе се у многим градовима бивше Југославије, ипак, најважније сведочанство великана чувају у његовом селу.

"Он је на позив црногорског краља Николе, урадио Народну банку на Цетињу, пројектовао је колашински пут, обнављао је многе зграде тамо", рекла је Милица Тапавица Томић.

Његови потомци, међу којима је и Милица, поносни су на наслеђе претка, па је свако спортско такмичење прилика да се окупе и поведу разговор о њему.

"Умем да се нашалим са својим сином како није макар наставио да гаји спортски дух, вођен примером претка", каже Милица.

Када се причао Момчилу Тапавици углавном се истиче да није мала ствар када у родослову имаш узора и олимпијског шампиона.

среда, 17. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво