Србија консолидовала игру, Аустријанци и даље агресивни

Србија игра сјајну одбрану, јер не дозвољава противницима да са бековских позиција разигравају саиграче. Ипак, на голу Аустрије је одличан Местл, уписао је пет одбрана.

Драган Пешмалбек је изборио седмерац. Немања Илић је други пут био прецизан.

Билик је соло продором постигао свој први гол на утакмици. Један од најбољих играча Аустрије покушава да преузме иницијативу.

Шест минута игре је протекло од последњег гола Аустрије. Са крила је Ниг погодио мрежу Србије и прекинуо серију промашаја.

Оно што је добро по Србију јесте да са бековских позиција Аустријанци немају прилику да упуте ударце.

Нервозна игра Србије... ипак, после ударца Борзаша, Дарко Ђукиж је био прибран и упоран те исправио његову грешку.

Лоша организација напада Аустријанаца, а Немања Илић је то искористио ударцем на празан гол Аустрије, који због играча мање играју без голмана.

Није Србија дошла до резултатске предности, јер није искористила игру с играчем више.

Може се рећи да је Србија стабилизовала игру и питање је тренутка када ће Аустријанци попустити у дефанзиви.

Утисак је да су рукометаши Србије почели без енергије, као да су под тремом и притиском резултата. Ситуација би требало да се промени у наставку, јер Аустрија не показује висок квалитет.

Аустријанци већ два напада не успевају да успоставе смислену игру у нападу. Милосављев је већ сада уписао трећу одбрану.

Рукометашима селектора Раула Гонзалеса је потрбно стрпљење у нападу... Милосављев је после неискоришћеног напада Србије одбранио зицер Аустринцима. Голман улива поверење тиму.

Остао је Борзаш без блока, а Урош Борзаш је испалио пројектил и постигао први гол за Србију на утакмици. Србија игра добру у дефанзиви, али лоше организује нападе.

Пет минута игре, а Србија није постигла ниједан гол до сада. Местл је одбранио зицер Марсенићу.

Рукометаши Аустрије су агресивно започели дефанзивну игру. Србија је одиграла дуг напад и није искористила прилике да упути ударац ка голу ривала.

Аустријанци нису искористили први напад. Билик је шутирао, а Милсоављев био концентрисан и уписао прву интервенцију. Ни Србија није погодила гол у свом првом нападу.

Аустријанци имају први напад.

Завршена су дешавања пре званичног почетка сусрета. Играчи Србије су силно мотивисани.

Арбитри на утакмции биће Швеђани Мирза Куртагић и Матијас Ветервик. Делегати су Марко Треспиди и Молдавац Николае Визитиу.

Пред почетак дуела, церемонија интонирања химни националних тимова Србије и Аустрије.

На терен излазе играчи Србије, а Аустријанци демонстрирају добру атмосферу у тиму, јер уз песму излазе.

Мијајло Марсенић један је од носилаца српског рукомета у последњој деценији. Пивот који обликује игру на обе стране терена.

Марсенић је каријеру градио постепено – од Берана, преко Партизана, Металурга и Вардара, до немачког Фиксе Берлина са којим је освојио Бундеслигу и Лигу Европе. Пре тога са Вардаром је тријумфовао у Лиги шампиона 2017. године.

У сваком тиму, Марсенић на терену доноси стабилност и физички ослонац, чинећи средину одбране непремостивом, а напад комплекснијим за противника.

У репрезентацији Србије, Марсенић је лидер на терену, играч који одлучује у кључним тренуцима, било да се ради о блоковима, завршним акцијама или контролисању ритма утакмице. Доследан је и искусан, а младим играчима у репрезентацији служи као пример како се гради каријера на највишем нивоу и начин на који се поштује национални тим.

У генерацији аустријских рукометаша која је последњих година направила видљив искорак на европској сцени, Лукас Хутечек заузима посебно место. Рођен у Аустрији и стасавао у домаћем систему, Хутечек је прави пример за постепени развоја играча.

Будући да је рођен 2000. године, прошао је кратак пут (од омладинске селекције) Фиверса из Беча, преко одласка у Бундеслигу, до статуса једног од носилаца игре Лемга.

На терену делује смирено, готово ненаметљиво, али иза тог утиска крије се играч који преузима одговорност онда када је потребно. Хутечек чита игру, темпира напад и доноси рационалне одлуке. Немачка Бундеслига, као најзахтевније рукометно окружење у Европи, додатно му је изоштрила те квалитете.

У репрезентацији Аустрије, Хутечек је важна карика у систему, често задужен да повезује линије и држи ритам напада. Није случајно што тренери у њему виде играча од поверења, оног који може да изнесе терет утакмице и када околности нису идеалне.

За аустријски рукомет, Лукас Хутечек није звезда у класичном смислу. Међутим, управо такви играчи често праве разлику између тима који повремено изненади и селекције која дугорочно напредује.

Репрезентација Аустрије не покушава да физички надиграва ривале, већ да им наметне ритам који им не прија. У основи тог приступа налази се јасно дефинисан систем игре, у којем сваки играч има своје место. Одбрана је темељ.

Аустрија се ослања на класичну формацију 6-0 у дефанзиви, компактну и дисциплиновану, са јасним задатком да затвори централне зоне и примора противника на дуге нападе или исхитрене шутеве са девет метара. Такав модел не доноси атрактивну игру, али доноси контролу, и управо то је кључна реч у игри ове селекције.

У нападу, Аустрија игра промишљено с дугим нападима у којима лопта кружи, тражи се вишак или повољан шут, а ризик се своди на минимум. Бековска линија има задатак да држи темпо, док се пивот користи као ослонац за блокове и отварање простора. Када је потребно, прибегавају без устручавања игри седам на шест, што ће вероватно практиковати и против Србије.

Транзиција је други важан сегмент. Аустрија не трчи по сваку цену, али уме да казни грешку. Брзи центар и контранапад долазе као награда за добру одбрану, јер им није то основни план игре. Макар су то показали у прва два меча на Европском првенству.

У целини, Аустрија делује као репрезентација која тачно зна своје могућности. Не ослања се на импровизацију, већ на структуру.

У аустријском рукомету, име Николе Билика већ годинама има посебну тежину. Не само због клупске каријере, већ и због улоге коју има у репрезентацији – као лидер, капитен и играч око кога се гради игра. Овај бек је рођен 1996. године у Тунису, а тренутно наступа за Кринс-Луцерн.

Билик је висок, снажан, са изразитим осећајем за игру и способношћу да у истом нападу буде и стрелац и организатор. Управо та свестраност донела му је дугогодишње поверење у Бундеслиги, где је у дресу Кила сазревао уз највиши ниво такмичења и притиска.

У репрезентацији Аустрије, Билик није само статистички најистакнутији играч. Он је продужена рука тренера на терену, човек који темпира игру и преузима одговорност у кључним тренуцима. Ипак, са улогом лидера долази и терет очекивања. Од Билика се не очекују само голови, већ и стабилност, посебно у тренуцима када се игра ломи. Управо ту лежи његов највећи изазов у наредним годинама – да лични квалитет претвори у колективну сигурност тима.

За аустријски рукомет, Никола Билик је више од играча. Он је симбол генерације која жели више и верује да припада европском врху.

Именовање Икера Ромера за селектора рукометне репрезентације Аустрије представља потез који надилази уобичајене кадровске промене и јасно показује амбицију у жељи да направи искорак на европској сцени. Реч је о човеку са импресивном биографијом из играчких дана – светски шампион, освајач Лиге шампиона и један од најбољих шпанских бекова генерације.

Као играч, Ромеро је био један од симбола шпанског рукомета: снажан, тактички зрeо и увек опасан са дистанце. Са више од 200 наступа за репрезентацију Шпаније и преко 700 постигнутих голова, оставио је дубок траг у једној од најуспешнијих националних селекција у историји овог спорта.

Тај капитал искуства преноси у тренерски посао, али остаје питање – да ли се велика играчка каријера увек може директно превести у селекторски успех?

Ромеро је у Аустрију дошао у тренутку када је репрезентација већ направила одређени искорак. Најбољи пласман им је осмо место на Европском првенству 2020. године, што је показало да ова селекција има потенцијал, али и јасне лимите. Управо ту лежи највећи изазов за поменутог селектора: не градити тим од почетка, већ подићи постојећи на виши ниво, без нарушавања већ успостављене хемије.

Тренерско искуство у Бундеслиги, једној од најзахтевнијих и најатрактивнијих лига света, даје му кредибилитет и практично знање. Ромеро је тренер који инсистира на дисциплини, физичкој припреми и јасно дефинисаним улогама у тиму. То су вредности које Аустрији могу донети стабилност, али и одређену крутост, уколико се не пронађе права мера између система и креативности.

Посебно је занимљиво што у прелазном периоду за селекцију Аустрије истовремено води Лудвигзбург и репрезентацију. Такав аранжман може бити предност у смислу континуитета рада, али и потенцијални ризик уколико фокус не буде јасно подељен. На репрезентативном нивоу, време и припрема често су кључни фактори.

За аустријски рукомет, именовање Икера Ромера на селекторској позицији јасна је порука – да се више не задовољавају споредном улогом. За Ромера, ово је прилика да докаже да његово име не припада само историји на терену, већ и будућности клупе. Резултати ће, као и увек, бити једино мерило.

Рукометни тим Србије налази се на прекретници. Последњи пут пласман у главну рунду Европског првенства остварио је 2018. године у Хрватској, када је заузела 12. место, а од тада су уследили тежи периоди: 20. место 2020, 14. место 2022, 19. место 2024.

Историја говори да Србија уме да игра велике мечеве. На претходним шампионатима, сјајан пласман постигла је 2012. године у Србији – друга позиција и само корак од титуле. Укупно је на 14 од 20 наступа Србија остварила 23 победе и осам ремија, не рачунајући победу против Немачке на овогодишњем турниру.

Сада је пред изазовним противником – Аустријом, која у групи заузима последње место и још увек има теоријске шансе за пролазак. Победа би Србији донела сигуран пролаз, док свака грешка може резултовати неизвесношћу.

Тим предводе бројни играчи из немачке Бундеслиге, укључујући капитена Николу Билика из Кила, голмана Константина Местла, организатора игре Лукаса Хутечека из Лемга, дефанзивца Лукаса Хербургера из Фиксе Берлина и пивотмена Тобијаса Вагнера из Ерлангена.

Аустрија и Немачка су се поново састале у Хернингу, након што су се у последње четири године играле осам пута. Немачка је освојила шест дуела. У марту 2025. у квалификацијама Аустрија је у Бечу одиграла нерешено 26:26, али је два дана касније у Хановеру поражена са 31:26.

Европско првенство биће Аустрији седмо учешће на шампионатима Европе и пето узастопно. Деби су имали када су били домаћини турнира 2010. године. На првенству 2022. године Аустрија је претрпела три пораза у прелиминарној рунди и завршила на 20. месту, најслабији резултат у историји.

Међутим, две године раније била је близу првог полуфиналног пласмана на Европском првенству. Стигли су до осмог места у Немачкој, што је представља најбољи резултат до сада и истовремено их је први пут одвело на квалификациони турнир за Олимпијске игре.

Аустрија је учествовала и на осам светских првенстава, а најбољи резултат им је 13. место. На Светском првенству 2025. године изборила је главну рунду и завршила на 17. позицији.

Аустрија је обезбедила пласман на Европско првенство као друга из групе 7, иза Немачке и испред Швајцарске. Пресудан моменат био је минималан тријумф 34:33 у последњој утакмици против Швајцарске, која је уједно означила и опроштај селектора Алеша Пајовића након шест успешних година. Он ће се од наредне сезоне у потпуности посветити раду у Фленсбургу.

Наследник Пајовића на клупи Аустрије је бивши шпански репрезентативац Икер Ромеро, који тренутно води и немачки Битигхајм. Ромеро ће до лета 2026. комбиновати оба посла, након чега ће се у потпуности посветити националној селекцији.

Група А: Шпанија 4, Србија 2, Немачка 2, Аустрија 0;

Група Б: Данска 4, Португалија 3, Северна Македонија 1, Румунија 0;

Група Ц: Француска 4, Норвешка 4, Чешка 0, Украјина 0;

Група Д: Словенија 4, Фарска Острва 2, Швајцарска 1, Црна Гора 0;

Група Е: Шведска 2, Хрватска 2, Холандија 0, Грузија 0;

Група Ф: Мађарска 4, Исланд 4, Пољска 0, Италија 0.

На шампионату Европе 2026. године, четврти пут у историји, учествују 24 репрезентације, међу којима су и три земље домаћина, као и актуелни шампион Француска.

Француска брани титулу освојену у Келну пре две године, после победе над Данском, резултатом 33:31 након продужетака.

Такмичење ће осим борбе за титулу првака Европе имати и квалификациони значај за Светско првенство 2027. године у Немачкој.

Други пут домаћин Европског првенства је Данска (након 2014), трећи пут Норвешка (после 2008. и 2020. године), као и Шведска, која је турнир организовала 2002. и 2020. године. Мечеви се играју у Хернингу, Малмеу, Кристијанстаду и Беруму.

Прелиминарна фаза траје од 15. до 21. јануара, након чега следи главна рунда, затим полуфинала 30. јануара и велико финале 1. фебруара. У главну рунду Европског првенства из сваке од шест група избориће по две репрезентације, дакле 12 селекција ће бити распоређене у две групе.

Групе А, Б и Ц ће касније формирати групу I, а тимови из Д, Е и Ф потом ће бити смештени у групу II, одакле ће по две најбоље екипе отићи у полуфинале.

Одлука о путницима у наредну фазу биће донета у последњем колу, које доноси расплет пун рачунице и неизвесности.

Србија ће у случају победе над Аустријом сигурно обезбедити пролаз даље. Уколико Немачка савлада Шпанију, Србија би групну фазу завршила као првопласирани тим и у наредну рунду пренели два бода. Ако Србија победи Аустрију, а Шпанија буде боља од Немачке, национални тим ће се пласирати даље, али без пренетих бодова. У том сценарију Србија би заузела друго место у групи.

Постоји и варијанта у којој би реми са Аустријом био довољан за пласман у другу фазу, али само уколико Шпанија победи Немачку – тада би Србија прошла као другопласирана, без бодова.

Репрезентација Аустрије и даље има теоријске шансе – потребна јој је победа од најмање пет голова разлике против Србије, уз тријумф Шпаније над Немачком, како би изборила друго место у групи.

Аустрија је одиграла мечеве против Немачке и Шпаније, а очекује је трећи меч у прелиминарној фази против Србије. Немци су били бољи са 30:27, а Шпанија резултатом 30:25.

Вече српског рукомета за памћење обележила је победа репрезентације над актуелним олимпијским вицешампионом Немачком резултатом 30:27 у другом колу. Пре тога Србија је поражена од Шпаније.