Селектор Ђерона - рукометни конкистадор, поход у Србији наплатиће се из колатерала

Тони Ђерона је једини рукометни селектор у историји Србије који је провео Олимпијски циклус на клупи националног тима. У том периоду није освојио ниједну медаљу. Утисак је да ће Шпанац остати упамћен једино као први селектор странац. Међутим, одраз његовог рада вероватно ће тек бити упадљивији широј јавности.

Сви спортски колективи, поред индивидуалног квалитета, неопходно је да поседују, заједништво. То раздваја просечне и неуспешне тимове од оних других.

"Може да се погреши ко је какав играч, чак и у оном тежем делу какав ће бити, али не сме да се погреши у томе какав је човек. Просто морају да буду ту људи који су спремни, не да поднесу, него да исправе туђу грешку. Чак и када је играч погрешио у избору шута у смислу егоизма, себичности… други играч ту не треба да критикује, него да се врати спринтом и баци за ту лопту као да је он направио грешку. Е, тада се пали машина", говорио је Душко Вујошевић у делу о стварању успеха.

За дух тима заслужан и одговоран је тренер односно селектор. Онај што бира појединце који ће чинити тим. Односи морају бити сачињени, табашевићевским речима из најчистије љубави, по цену хаоса који је често неизбежан...

Већ виђено и Елдорадо Тонија Ђероне

Рукометна репрезентација Србије завршила је учешће у прелиминарној фази на првенству Европе са једним бодом. Резултат је мање битан, иако ће представљати велики терет младим рукометашима и њиховом самопоуздању. Али је, на крају, то идеални приказ односа тима према успеху.

Рукометни савез Србије и Тони Ђерона су на неуспех одговорили споразумним прекидом сарадње, што је било неизбежно, мада не и неопходно. Ђерона је успоставио систем у коме ће играчи из истог тима бити вертикала потенцијалног успеха у будућности. За тај подухват потребно је, пре свега, време, па и срећа. Али без система срећа не помаже, само се губи време.

Ђерона је од првог дана био потпуно окренут клупском рукомету, млађим селекцијама и успостављању система рада, потом и игре првог тима. Често је посећивао мечеве домаћих клубова и радо је бивао виђен рецимо на београдској Бањици или новосадској Сланој бари. Што говори о његовом односу према послу који није одрађивао, већ предано радио.

Шпанац је попут конкистадора био активни учесник догађаја и градитељ система.

Младим рукометашима Војводине, Стефану Додићу, Вукашину Воркапићу, Милошу Косу, Луки Рогану, играчима Партизана Урошу Којадиновићу и Николи Зечевићу, али и другима указао је прилику да у раној фази каријере заиграју за репрезентацију. То је Ђерорин колатерал или Елдорадо за неког будућег селектора.

"Наравно да је важно освојити медаљу, то је примарни циљ, али је једнако важно да клубови у земљи постижу добре резултате у европским такмичењима и да напредују. Циљ нам је да једног дана освојимо медаљу, заједно имамо још једно Европско првенство и прилику да се боримо за неко од одличја. Било би фантастично да то учинимо у Немачкој“, истакао је Ђерона у разговору за Интернет портал РТС-а након тријумфа над Норвешком (11.03.2023) у квалификација за Европско првенство.

Уместо медаље репрезентација Србије је због лошег резултата на континенталном првенству испала из првог шешира у предстојећим квалификацијама за Светско првенство, те ће горепоменутим младим рукометашима препреке бити знатно више него што је требало да буду.

Не сумњајмо да ће их прескочити, лакше или теже. Јер за то имају жељу и таленат. И систем. Зато ће на њиховим будућим успесима стајати и Ђеронин потпис.

недеља, 21. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво